Spoljni dug Srbije održiv

Spoljni dug Srbije ostao je gotovo nepromenjen u odnosu na kraj prošle godine (21,8 milijardi evra), ali je njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu povećano za 5,8 procentnih poena i dostiglo 70,4 odsto društvenog „kolača”.Dileme i strahovi da li smo na kolenimasu,čini se,nepotrebni, jer je prema indikatorima eksterne likvidnosti i solventnosti spoljni dug održiv.

Konkretnije, Srbija se može svrstati u srednje zadužene zemlje. A to znači da je, kako je ocenila Narodna banka Srbije, sposobna da izmiri obaveze prema inostranstvu koje dospevaju u kratkom roku.

U detaljnoj analizi ukupnog duga Srbije, koju je centralna banka juče objavila na sajtu, navodi se da je dug države (uključujući i NBS i lokalnu samoupravu) 30. septembra iznosio 6,2 milijarde evra, a državno garantovani 0,6 milijardi evra. Dug javnog sektora iznosio je 6,8 milijardi evra, a privatnog 14,9 milijardi, od čega bankarski čini 27,3 odsto. Učešće duga javnog sektora u ukupnom dugu povećano je sa 29 odsto na 31 odsto. Javni dug Srbije je krajem septembra iznosio 9,9 milijardi evra.

U prva tri tromesečja korišćeno je tri milijarde evra inostranih kredita. Istovremeno je otplaćeno 2,3 milijarde evra glavnice i 0,5 milijardi kamate. Javni sektor je koristio 1,1 milijardu evra kredita, od čega je u maju povučeno 782,5 miliona u okviru stendbaj aranžmana sa MMF-om. Od početka godine do septembra otplaćeno je 299 miliona evra, od čega za glavnice 115 miliona, a za kamate 184 miliona.

U odnosu na kraj prethodne godine, struktura spoljnog duga po ročnosti je poboljšana – kratkoročni dug čini samo devet odsto ukupnog duga, naspram 11,1 odsto.

Dug preduzećana kraju septembra iznosio je 10,8 milijardi evra i u odnosu na prethodnu godinu je smanjen za 5,4 odsto. Firme su u prva tri tromesečja koristile kredite „teške” oko 1,5 milijardi evra, što je za 57 odsto manje u odnosu na isti period 2008. godine. Preduzeća su se u prvih devet meseci neto razdužila za 625 miliona evra, od čega 370 miliona po dugoročnim kreditima. Oko 54 odsto inostranih kredita koje su koristila domaća preduzeća odobrile su banke i finansijske institucije koje su povezana lica s domaćim bankama.

Kod svih privrednih sektora zabeleženo je smanjeno korišćenje inostranih kredita, izuzev sektora finansijskog posredovanja, rudarstva i sektora saobraćaja. U prvih devet meseci ove godine, sektor finansijskog posredovanja učestvovao je u korišćenju inostranih kredita privatnog sektora sa tri odsto, dok je u istom periodu prošle godine to učešće iznosilo 15 procenata.

Bankesu od januara do kraja septembra koristile 433 miliona evra dugoročnih inostranih kredita, što je za 218 miliona više nego u istom periodu 2008. godine. U tom periodu zadužile su se za 334 miliona evra, a po kratkoročnim oročenim bankarskim depozitima i linijama razdužile za 53 miliona, što čini ukupno neto zaduženje bankarskog sektora od 281 milion evra.