Mudra kuća

Podstaknut nicanjem „pametnih” zdanja širom prestonice, poželeo sam da i sam živim automatizovano, klimatizovano, digitalizovano. Futuristički. Što da ne iskoristim sopstvene sposobnosti i raspoloživu tehnologiju! Što ne bih imao kuću kakva dolikuje Beograđaninu novog veka! Pa zar mi ne grabimo u Evropu! Jednu nogu smo im već zaglavili u vrata. I desni lakat. Samo još da cimnemo ramenom i kvrcnuće. Eto nas unutra! U to ime, dajem svoj doprinos: iz ovih stopa pravim „pametnicu”. „Ono što možeš da uradiš dok si živ ne odlaži za kasnije. Kasnije ćeš biti sprečen ”, rekoh sebi i prionuh na posao.

Dokopao sam se najnovijeg programa „Mudra kuća” – uveliko „na crno” cirkuliše po gradu – i instalirao ga u kompjuter. Popunio upitnik koji se pojavio na monitoru. Nahranio bazu podataka detaljima o stanu: kvadratura, spratnost, instalacije... Pa: stanari, pol, srodstvo... I još: okruženje, komšiluk, ulica...

Dok dlanom o dlan, „mudrac” se oglasio.

„1. Poštovani korisniče, nijedan sistem koji posedujete ne zna za postojanje drugog. Svaki od njih radi izolovano. Rasipate energiju, pijaću vodu koristite kao tehničku, protivpožarni aparat nemate, reč bezbednost u vašem domu ne postoji. Opasni ste ne samo za sebe, već i za svoju okolinu. Savet: povežite funkcije. Obezbedite saradnju svih delova objekta, umrežite ih i koordinirajte njihov rad.”

Vidi, stvarno, sve radi na svoju ruku. Dok kuvamo, „smederevac” izbacuje u dimnjak ogromnu količinu toplote, idealne za grejanje. Ako čunak, umesto u odžak, sprovedem do dnevne sobe... ovako... biće znatno toplije. U trpezariju ide kofa s vodom, za svaki slučaj... Ta-ko! Povezah grejanje i bezbednost. Sledeće: hlađenje. Ništa prostije. Kad dođu tropski dani, čunak ću da iščupam iz šporeta i da ga nabijem u frižider. Rešena i klimatizacija! A sad, koordinacija. Uh, nemam više čunkova! Trčim kod limara. Nižem teleskop od nekoliko desetina metara moćnih cevi, umrežujem kupatilo sa kuhinjom, sobama, hodnikom, baštom...

„2. Poštovani korisniče, nije poželjno da tri generacije ukućana stanuju pod istim krovom. Savet: svakom članu porodice obezbedite minimum 18 kvadratnih metara prostora da bi se ličnost slobodno razvijala.”

Čudan predlog! Šta briga tvorce „Mudre kuće” da li se mi razvijamo! Bar svako spava u svom krevetu! I šta da radim sa bakom? Ako ode u starački dom, ko će onda deci praviti palačinke i raditi domaći? Ovde mi neko izgleda udara na familiju...

„3. Poštovani korisniče, nedopustivo je da pas, mačka, dva hrčka, ribice i papagaj dele living rum. Savet: papagaja prebacite na terasu, psa pustite u bračnu postelju, mačku kod dece, akvarijum preselite u ostavu, a hrčke dresirajte da vrte točak i proizvode struju. Bonus savet: isterajte vrapce iz kućišta roletne. Zazidajte rupe, dragocena energija odlazi u atmosferu. Vratite se na tačku jedan. Hvala što koristite naš licencirani evropski program.”

Kićica da leti na terasu! Gaša da spava sa mnom i ženom! Debeli Dobrivoje kod dece! Mirzino jato među tegle! A Kasandra i Šabi da robuju... Pa nisam ja novokomponovani kapitalista! I da zazidam gnezdo vrapcima?! Pa to su bre naši vrapci! Od njih sam o porodici naučio više nego od celog čovečanstva...

Žena me je zatekla sa glavom među dlanovima. „Kakve su ovo cevi po plafonu!” „Čunak koordinator.” „Jadna ja i ova deca!” „Šta ti i deca, jadan ja...”

Deremo se koliko možemo. Doleću i klinci, džapamo se kao jato dživdžana. Komšije nam, kao i uvek, odozdo lupaju drškom od metle. Baš ne vole ptice...

Obrisao sam „pametni” program iz kompa. Još nije za nas. Uz pomoć čunkova, štapa i kanapa, vidim, nema nama futurizma. Živećemo kao i dosad, a budućnost će već i sama jednom stići. Možda nekom u EU izgleda glupo, ali šta da mu ja radim. Taj nema pojma šta je milina. Evo, za utehu, pokloniću mu ce-de „Mudra kuća”. Ionako je piratski.