Мудра кућа

Подстакнут ницањем „паметних” здања широм престонице, пожелео сам да и сам живим аутоматизовано, климатизовано, дигитализовано. Футуристички. Што да не искористим сопствене способности и расположиву технологију! Што не бих имао кућу каква доликује Београђанину новог века! Па зар ми не грабимо у Европу! Једну ногу смо им већ заглавили у врата. И десни лакат. Само још да цимнемо раменом и кврцнуће. Ето нас унутра! У то име, дајем свој допринос: из ових стопа правим „паметницу”. „Оно што можеш да урадиш док си жив не одлажи за касније. Касније ћеш бити спречен ”, рекох себи и прионух на посао.

Докопао сам се најновијег програма „Мудра кућа” – увелико „на црно” циркулише по граду – и инсталирао га у компјутер. Попунио упитник који се појавио на монитору. Нахранио базу података детаљима о стану: квадратура, спратност, инсталације... Па: станари, пол, сродство... И још: окружење, комшилук, улица...

Док дланом о длан, „мудрац” се огласио.

„1. Поштовани корисниче, ниједан систем који поседујете не зна за постојање другог. Сваки од њих ради изоловано. Расипате енергију, пијаћу воду користите као техничку, противпожарни апарат немате, реч безбедност у вашем дому не постоји. Опасни сте не само за себе, већ и за своју околину. Савет: повежите функције. Обезбедите сарадњу свих делова објекта, умрежите их и координирајте њихов рад.”

Види, стварно, све ради на своју руку. Док кувамо, „смедеревац” избацује у димњак огромну количину топлоте, идеалне за грејање. Ако чунак, уместо у оџак, спроведем до дневне собе... овако... биће знатно топлије. У трпезарију иде кофа с водом, за сваки случај... Та-ко! Повезах грејање и безбедност. Следеће: хлађење. Ништа простије. Кад дођу тропски дани, чунак ћу да ишчупам из шпорета и да га набијем у фрижидер. Решена и климатизација! А сад, координација. Ух, немам више чункова! Трчим код лимара. Нижем телескоп од неколико десетина метара моћних цеви, умрежујем купатило са кухињом, собама, ходником, баштом...

„2. Поштовани корисниче, није пожељно да три генерације укућана станују под истим кровом. Савет: сваком члану породице обезбедите минимум 18 квадратних метара простора да би се личност слободно развијала.”

Чудан предлог! Шта брига творце „Мудре куће” да ли се ми развијамо! Бар свако спава у свом кревету! И шта да радим са баком? Ако оде у старачки дом, ко ће онда деци правити палачинке и радити домаћи? Овде ми неко изгледа удара на фамилију...

„3. Поштовани корисниче, недопустиво је да пас, мачка, два хрчка, рибице и папагај деле ливинг рум. Савет: папагаја пребаците на терасу, пса пустите у брачну постељу, мачку код деце, акваријум преселите у оставу, а хрчке дресирајте да врте точак и производе струју. Бонус савет: истерајте врапце из кућишта ролетне. Зазидајте рупе, драгоцена енергија одлази у атмосферу. Вратите се на тачку један. Хвала што користите наш лиценцирани европски програм.”

Кићица да лети на терасу! Гаша да спава са мном и женом! Дебели Добривоје код деце! Мирзино јато међу тегле! А Касандра и Шаби да робују... Па нисам ја новокомпоновани капиталиста! И да зазидам гнездо врапцима?! Па то су бре наши врапци! Од њих сам о породици научио више него од целог човечанства...

Жена ме је затекла са главом међу длановима. „Какве су ово цеви по плафону!” „Чунак координатор.” „Јадна ја и ова деца!” „Шта ти и деца, јадан ја...”

Деремо се колико можемо. Долећу и клинци, џапамо се као јато џивџана. Комшије нам, као и увек, одоздо лупају дршком од метле. Баш не воле птице...

Обрисао сам „паметни” програм из компа. Још није за нас. Уз помоћ чункова, штапа и канапа, видим, нема нама футуризма. Живећемо као и досад, а будућност ће већ и сама једном стићи. Можда неком у ЕУ изгледа глупо, али шта да му ја радим. Тај нема појма шта је милина. Ево, за утеху, поклонићу му це-де „Мудра кућа”. Ионако је пиратски.