Nemar u državnim bolnicama

Neoprana posteljina, neispravna oprema i nemar lekara koji u pacijentima zaboravljaju hirurški pribor i danas je realnost u pojedinim britanskim državnim bolnicama, saopštila je nedavno nezavisna komisija u Velikoj Britaniji.

Izveštaj kontrolora koje je unajmila vlada u Londonu krajnje je negativan. Jedna bolnica u Eseksu redovno koristi nesterilisan pribor, tvrdi se u izveštaju. Kako prenosi list „Indipendent”, u drugoj javnoj bolnici u ovoj regiji na istoku zemlje smrtnost je za 40 odsto veća od nacionalnog proseka. Tamošnji urgentni centar je bez ikakve organizacije. Krv po podovima i na opremi, posteljina sa flekama i zastareli pribor deo su ambijenta u kome medicinske sestre redovno zaboravljaju na pacijente i njihovu terapiju. Više puta se koristi materijal za jednokratnu upotrebu i uopšte ne vodi se računa o higijeni u desetinama bolnica, tvrdi komisija. Teško povređeni pacijenti dugo čekaju kako bi ih neko primetio i pregledao. U ovim bolnicama osoblje je iz nemara i nebrige usmrtilo više od 400 pacijenata.

Ovo telo je ocenilo da je britanski državni zdravstveni sistem ispod standarda i da hitno mora da se reformiše.

Kao krajnji primer navode da su pojedini lekari ostavljali u pacijentima hirurški pribor. Majkl Lardž, iz odbora koji upravlja nekim od prozvanih bolnica, tvrdi da im je briga o pacijentima na prvom mestu i da će uzeti u obzir najnovije primedbe. Međutim, državna komisija koja je nešto ranije kontrolisala iste bolnice tvrdi da je stanje u njima „dobro” ili čak „izvrsno”, što je sasvim u suprotnosti sa nalazima nezavisnih kontrolora.

„Koliko puta javnost mora da sluša o ovome pre nego što se vlada dovoljno posrami da bi nešto preuzela”, zapitala se za Bi-Bi-Si predsednica udruženja Ketrin Marfi.

U udruženju tvrde da se državna komisija drži podataka koje joj daju bolnice i da vlada dosad nije imala pravu sliku o zdravstvenim ustanovama. Ministar zdravlja Majk O’Brajan je samo rekao da sigurnost pacijenata mora biti „prioritet javnog zdravstva”.

.„Tajms” se zapitao šta se to dešava sa državnim zdravstvom koje je tokom poslednje decenije utrostručilo budžet. Na sajtu britanskog državnog zdravstvenog sistema piše da su prošle godine raspolagali sa 90 milijardi funti. Mediji ocenjuju da zdravstvo ne može da se pravda nedostatkom para. Poznavaoci tvrde da su boljke britanskih bolnica nehajni lekari, slaba organizacija posla i labava kontrola njihovog rada. Kao primer navode upravo to što državni regulatori uopšte ne proveravaju izveštaje koje im šalju bolnice.

Ministar zdravlja u senci Endru Lensli je u skladu sa najavama svoje Konzervativne partije o tome šta će uraditi kada, kao što se nadaju, sledeće godine dođu na vlast, rekao da državne bolnice treba menjati iz korena. On kaže da će konzervativci stvoriti jaka regulatorna tela s pravom da kažnjavaju posustale bolnice.

Zasad, komentariše štampa, i zemlje „trećeg sveta” bi se  postidele uslova u kojima umiru engleski pacijenti.