Globalno zagrevanje opasno po zdravlje

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 8. decembra – Pošto je u globalnim naporima da se zaustave klimatske promene dugo držala nogu na kočnici, Amerika je odlučila da je premesti na gas – i izbije na čelo kolone. Gasovi, koje industrija emituje u atmosferu praveći od planete staklenik koji se zagreva, proglašeni su ovde opasnim ne samo za budućnost, nego i za sadašnjost, jer ugrožavaju zdravlje.

To proizilazi iz saopštenja Agencije za zaštitu prirode (EPA) koja je njime najavila da će, ne čekajući da Kongres donese nove zakone, na osnovu svojih ovlašćenja početi da ograničava količine ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova koje emituju termocentrale i druge industrije.

Nije, naravno, slučajno što je ovo obelodanjeno baš u momentu otvaranja klimatskog samita u Kopenhagenu, gde je ovaj potez Obamine administracije pozdravljen sa velikim odobravanjem. Ovo je inače zaokret u američkoj politici najavljen još u Obaminoj predsedničkoj kampanji. Njegov prethodnik Džordž Buš bio je inače zagovornik „nečinjenja” u ovoj oblasti, sa obrazloženjem da bi trošak veće kontrole gasova od strane industrije usporio američku ekonomiju, pa je čak povukao i američki potpis na Kjoto protokol, međunarodni sporazum o zaustavljanju klimatskih promena koji bi u Kopenhagenu trebalo da bude zamenjen novim.

Ova prečica se, međutim, nije dopala republikanskoj opoziciji u Kongresu koja smatra da o svakoj promeni regulative u ovoj oblasti treba da se raspravlja u oba kongresna doma. Taj proces inače podrazumeva dugotrajno natezanje, pre svega zbog interesa industrije koja bi strožom regulativom bila pogođena. „Trošak ove unilateralne odluke iznosiće stotine milijardi dolara godišnje”, podigao je glas protiv namere EPA uticajni republikanac senator Lamar Aleksandar, poručujući Amerikancima da će ih to udariti po džepu time što će im poskupeti struju, gas i benzin.

Zakonska osnova da EPA dodatno reguliše emitovanje štetnih gasova jeste presuda Vrhovnog suda iz 2007, da je ugljen-dioksid zagađivač po Zakonu o čistom vazduhu.

Obamina administracija je inače, po istom osnovu koji proističe iz pomenute odluke Vrhovnog suda, još početkom ove godine propisala nove, strože standarde ekonomičnosti i čistoće izduvnih gasova za automobile koji moraju da budu primenjeni do 2016.

Svi su ovde, međutim, svesni da će ceo proces sprovođenje nove ekološke zaštite biti komplikovan i skup. Štetni gasovi ne izlaze samo iz industrijskih dimnjaka, već ih generiše gotovo svaka aktivnost savremenog čoveka – od pranja veša, vožnje automobila, do zagrevanja (ili hlađenja) kancelarija i sličnog.

Najavljuje se zato da će, za početak, novi propisi biti selektivni i da će obavezivati samo velike zagađivače kao što su fabrike, rafinerije, termocentrale i druga postrojenja koja u atmosferu emituju više od 25.000 tona ugljen-dioksida godišnje, a koji ukupnom doprinosu SAD zagađivanju planete učestvuju sa 25 odsto.

Svi oni će biti obavezni da u određenom vremenskom periodu instaliraju „najsavremeniju dostupnu opremu” za kontrolu zagađenja, „vodeći računa i o troškovima”.

Oko ovoga će se sigurno voditi još jedna teška bitka u Kongresu, s obzirom na to da će pogođene industrije odmah mobilisati svoje lobističke vojske da najnoviju inicijativu miniraju. Obama je ovim reformskim potezom postigao isti efekat kao i svim prethodnim: ohrabrio je sledbenike, a ražestio protivnike. I stekao nove i prijatelje i neprijatelje.

M. Mišić

---------------------------------------------

Obamin klimatski zaokret

Ova godina će biti peta najtoplija u istoriji, saopštila Svetska meteorološka organizacija

Kopenhagen, Brisel, Njujork  – Evropska unija i Ujedinjene nacije pozdravili su odluku SAD kojom su gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte proglašeni štetnim po zdravlje, prenosi Bi-Bi-Si. Portparol EU je rekao da je odluka američkih vlasti dokaz rešenosti administracije predsednika SAD Baraka Obame da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama. Odluka u Vašingtonu je donesena u trenutku kada su se lideri 192 zemlje okupili u Kopenhagenu, gde je u ponedeljak počeo samitu UN o klimatskim promenama, ističe se u izveštaju Bi-Bi-Sija.

Vlada SAD proglasila je da gasovi staklene bašte ugrožavaju zdravlje američkih građana i da moraju potpasti pod regulativu predviđenu zakonom o čistom vazduhu. Takva odluka omogućava Obami da naredi smanjenje emisije štetnih gasova bez prethodne podrške Senata američkog Kongresa, u kojem je trenutno blokiran predlog zakona o klimatskim promenama.

Analitičari ističu da odluka, koju je posle niza vladinih istraživanja donela Agencija za zaštitu životne sredine, omogućava predstavnicima SAD da na svetskom klimatskom samitu u danskoj prestonici tvrde kako njihova zemlja preduzima energične mere u borbi protiv globalnog otopljavanja. Vlada SAD želi, kako naglašava izveštač Bi-Bi-Sija iz Vašingtona, da reguliše emisiju štetnih gasova iz automobila, termoelektrana i fabrika. Protivnici upozoravaju da će rezultat novih vladinih mera biti previše novih propisa zbog kojih će ljudi ostajati bez posla, a cene energenata rasti.

Inače, ova godina će verovatno biti peta najtoplija godina u istoriji, a prva decenija ovog veka najtoplija otkad je počela da se vodi evidencija, saopštila je juče Svetska meteorološka organizacija. I pored toga što 2009. još nije završena, podaci koje je SMO prikupila između januara i oktobra pokazuju da je prosečna globalna temperatura već sada 0,44 stepena Celzijusa viša od godišnjeg proseka za referentni period između 1961. i 1990, preneo je Rojters.

Generalni sekretar SMO Mišel Žaro je juče na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija, koji se održava od 7. do 18. decembra u Kopenhagenu, izjavio da zagrevanje nije ravnomerno.

„I dalje će biti hladnih zima i leta, ali ovde govorimo o trendu. Talasi hladnoće će postati ređi, a talasi vrućine češći”, rekao je Žaro. Najtoplija godina dosad je bila 1998, uglavnom zahvaljujući uticaju globalnog klimatskog fenomena „ninjo”, koji uzrokuje zagrevanje vode istočnog Pacifika i može da izazove velike poremećaje vremenskih prilika širom sveta. Ove godine je nastao novi „ninjo”, što delimično objašnjava rast prosečne temperature vazduha.

Tanjug