Pilot na krilima dečačkog sna

Čačak – Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije izdao je 29. oktobra ove godine Peru Mariću (58), iz Čačka, dozvolu za člana letačke posade na pet godina.

Imali smo prilike da se i lično uverimo u njegovo letačko umeće: sa aerodroma u Trsteniku u nebo smo se vinuli u četvorosedu „pajper vorior“, zajedno sa Milanom Klisarićem, instruktorom motornog letenja i upravnikom trsteničkog aerokluba. Marić je petnaestak minuta pilotirao iznad Trstenika i Vrnjačke Banje na visini od 300 do 500 metara, a Klisarić se za to vreme samo u jednoj prilici, prilikom sletanja, oglasio instrukcijom pilotu.

Inače, u bazi aerokluba „Trstenik“ trenutno je na instruktaži 15 polaznika, četvorica su ove godine stekli pilotske dozvole, među njima i Pero Marić. Kako su nam ovde rekli, starijeg „đaka“ nikada nisu imali.

– Još kao dete, maštao sam da letim i skakao s drveća raširenih ruku. Ali, nije bilo uslova da se školujem za pilota – kaže nam Marić, koji u čačanskom naselju Ljubić ima prodavnicu pogrebne opreme.

– Od prvog časa do sticanja diplome protekle su pune dve godine i danas imam već 74 sata letenja. U učenju ispita proveo sam tačno 1.700 sati – nastavlja Marić, precizirajući da ga je školovanje za pilota koštalo 15.000 evra.

– Rado se sećam jednog leta iznad rodnog sela Gojna Gora, to je u opštini Gornji Milanovac. Leteo sam nisko i čuo kako me je neki Milojko iz Trbušana, koji kopa bunare, pozvao da svratim na vruću rakiju. Uveče sam došao autom u selo i pitao gde je posluženje. Bili su začuđeni, nisu verovali da sam ih čuo – prepričava nam Marić, koji je dan nakon što smo ga posetili otputovao u Sjedinjene Američke Države.

– Nameravam da kupim letelicu, jer sam se nedavno registrovao za međunarodni transport pokojnika. Dopada mi se jedna „cesna 152”, proizvedena 1980. godine. Nalazi se u hangaru u Virdžiniji i vlasnik traži 32.000 dolara – otkriva nam Marić.