Пилот на крилима дечачког сна

Чачак – Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије издао је 29. октобра ове године Перу Марићу (58), из Чачка, дозволу за члана летачке посаде на пет година.

Имали смо прилике да се и лично уверимо у његово летачко умеће: са аеродрома у Трстенику у небо смо се винули у четвороседу „пајпер вориор“, заједно са Миланом Клисарићем, инструктором моторног летења и управником трстеничког аероклуба. Марић је петнаестак минута пилотирао изнад Трстеника и Врњачке Бање на висини од 300 до 500 метара, а Клисарић се за то време само у једној прилици, приликом слетања, огласио инструкцијом пилоту.

Иначе, у бази аероклуба „Трстеник“ тренутно је на инструктажи 15 полазника, четворица су ове године стекли пилотске дозволе, међу њима и Перо Марић. Како су нам овде рекли, старијег „ђака“ никада нису имали.

– Још као дете, маштао сам да летим и скакао с дрвећа раширених руку. Али, није било услова да се школујем за пилота – каже нам Марић, који у чачанском насељу Љубић има продавницу погребне опреме.

– Од првог часа до стицања дипломе протекле су пуне две године и данас имам већ 74 сата летења. У учењу испита провео сам тачно 1.700 сати – наставља Марић, прецизирајући да га је школовање за пилота коштало 15.000 евра.

– Радо се сећам једног лета изнад родног села Гојна Гора, то је у општини Горњи Милановац. Летео сам ниско и чуо како ме је неки Милојко из Трбушана, који копа бунаре, позвао да свратим на врућу ракију. Увече сам дошао аутом у село и питао где је послужење. Били су зачуђени, нису веровали да сам их чуо – препричава нам Марић, који је дан након што смо га посетили отпутовао у Сједињене Америчке Државе.

– Намеравам да купим летелицу, јер сам се недавно регистровао за међународни транспорт покојника. Допада ми се једна „цесна 152”, произведена 1980. године. Налази се у хангару у Вирџинији и власник тражи 32.000 долара – открива нам Марић.