Dva veka vrbaske „male Sorbone”

Vrbas – Jedno od najznačajnijih mesta u istoriji školstva u Srbiji svakako pripada i vrbaskoj gimnaziji koja jeove godine nizom manifestacijaobeležila dva veka postojanja. Malo je obrazovnih ustanova u ovom delu Evrope koje mogu da se pohvale takvim ugledom i tradicijom, koja je utemeljena 1809. godine, kada je u Vrbasu otvorena Privatna latinska škola. Ona je nekoliko decenija kasnije preimenovana u Konfesionalnu (evangelističku) gramatičku školu, da bi na stogodišnjicu osnivanja dobila status potpune gimnazije. Nastava se odvijala na nemačkom i mađarskom jeziku do 1925, a te godine su otpočela i predavanja na srpskom.

Tokom 19. veka i između dva svetska rata, ova škola je bila mesto gde su obrazovanje sticali mnogi viđeni Srbi tog vremena, poput patrijarha Georgija Brankovića, episkopa Sergeja Kaćanskog, pa Pavla Kojića, advokata i predsednika Matice srpske sve do njenog preseljenja iz Pešte u Novi Sad. Među maturantima iz tog vremena bilo je i mnogo Vrbašana nemačke i mađarske nacionalnosti koji su, potom, stekli najviša zvanja u raznim naučnim disciplinama i bili istaknuti univerzitetski profesori u Budimpešti, Beču i drugim evropskim centrima.

– Gimnazija, koja od 1959. godine nosi ime Žarka Zrenjanina, slovi za elitnu obrazovnu instituciju u kojoj se uvek težilo dosezanju maksimalno kvalitetnih uslova nastave. I danas su naši učenici na fakultetima širom Srbije veoma dobri studenti, jer im kriterijumi koji ovde važe omogućavaju temeljno usvajanje srednjoškolskog znanja i sticanje opšte kulture, što je dragoceno za nastavak školovanja – ističe za naš list Svetozar Vujačić, direktor gimnazije, koju danas pohađa 720 učenika na društveno-jezičkom, prirodno-matematičkom i opštem smeru.

(/slika2)U poslednjih šezdeset godina, ovde je maturiralo više od 10.000 đaka, od kojih je većina stekla fakultetske diplome, a mnogi i najviša naučna zvanja. Prema evidenciji Radosava Ivkovića, koji je u ovoj gimnaziji proveo punih 48 godina – osam kao učenik, isto toliko kao profesor, a 32 godine bio je direktor – najmanje sedamdeset njenih nekadašnjih đaka steklo je, kroz kasnije školovanje, titule doktora nauka. A najbolji učenik svih vremena, kako se to ovde često ističe, jeste sada pokojni akademik Mitar Pešikan, jedan od naših najistaknutijih lingvista.

– Nije slučajno što vrbasku gimnaziju poodavno zovu „mala Sorbona” jer je, baš kao i elitni pariski univerzitet, odnegovala mnoštvo vrhunskih intelektualaca. Ona je bila i ostala svojevrsni hram znanja iz kojeg se na dalje školovanje odlazilo sa velikim samopouzdanjem. Strogi kriterijumi nisu bili bauk za naše đake, već podstrek za razvijanje takmičarskog duha i kreativnosti, što potvrđuju i njihovi uspesi na raznim takmičenjima u znanju, ali i izuzetno visoka prolaznost prilikom upisa na fakultete. To je i jedna od najdragocenijih vrednosti u dvovekovnoj istoriji ove gimnazije – kaže Radosav Ivković.

Naš sagovornik sa uvažavanjem govori o stručnosti i ljudskim kvalitetima sadašnjeg nastavničkog kolektiva, ali i sa osobitim pijetetom pominje „staru gardu“ profesora, utemeljivača „sorbonskih manira“ u vrbaskoj gimnaziji, kao što su Aleksandar Korovin, Kosta i Melita Jančić, Mihailo Popović, Miodrag Todorović Škica, Džajo Simićević, Ilija Dragić, Marija Vlaov, Vladimir Đatić, Josip Rot, Bela Pehan...

Petko Koprivica

---------------------------------------------------

Trojka profesora Popovića

Mnogo se anegdota prepričava i o nekadašnjim i o sadašnjim profesorima gimnazije „Žarko Zrenjanin“, a posebno o njihovoj strogoći. U tim duhovitim pričama često se pominje ime Marinka Popovića, koji je pune tri decenije predavao matematiku i fiziku. Umeo je često da kaže kako samo Tesla zaslužuje peticu, dok on kao profesor zna za četvorku, a učenik može da dobije eventualno trojku. No, iako je bio vrlo zahtevan i škrt prilikom ocenjivanja, profesor Popović je mnogim generacijama vrbaske gimnazije ostao u najlepšem sećanju.