Два века врбаске „мале Сорбоне”

Врбас – Једно од најзначајнијих места у историји школства у Србији свакако припада и врбаској гимназији која jeове године низом манифестацијаобележила два века постојања. Мало је образовних установа у овом делу Европе које могу да се похвале таквим угледом и традицијом, која је утемељена 1809. године, када је у Врбасу отворена Приватна латинска школа. Она је неколико деценија касније преименована у Конфесионалну (евангелистичку) граматичку школу, да би на стогодишњицу оснивања добила статус потпуне гимназије. Настава се одвијала на немачком и мађарском језику до 1925, а те године су отпочела и предавања на српском.

Током 19. века и између два светска рата, ова школа је била место где су образовање стицали многи виђени Срби тог времена, попут патријарха Георгија Бранковића, епископа Сергеја Каћанског, па Павла Којића, адвоката и председника Матице српске све до њеног пресељења из Пеште у Нови Сад. Међу матурантима из тог времена било је и много Врбашана немачке и мађарске националности који су, потом, стекли највиша звања у разним научним дисциплинама и били истакнути универзитетски професори у Будимпешти, Бечу и другим европским центрима.

– Гимназија, која од 1959. године носи име Жарка Зрењанина, слови за елитну образовну институцију у којој се увек тежило досезању максимално квалитетних услова наставе. И данас су наши ученици на факултетима широм Србије веома добри студенти, јер им критеријуми који овде важе омогућавају темељно усвајање средњошколског знања и стицање опште културе, што је драгоцено за наставак школовања – истиче за наш лист Светозар Вујачић, директор гимназије, коју данас похађа 720 ученика на друштвено-језичком, природно-математичком и општем смеру.

(/slika2)У последњих шездесет година, овде је матурирало више од 10.000 ђака, од којих је већина стекла факултетске дипломе, а многи и највиша научна звања. Према евиденцији Радосава Ивковића, који је у овој гимназији провео пуних 48 година – осам као ученик, исто толико као професор, а 32 године био је директор – најмање седамдесет њених некадашњих ђака стекло је, кроз касније школовање, титуле доктора наука. А најбољи ученик свих времена, како се то овде често истиче, јесте сада покојни академик Митар Пешикан, један од наших најистакнутијих лингвиста.

– Није случајно што врбаску гимназију поодавно зову „мала Сорбона” јер је, баш као и елитни париски универзитет, однеговала мноштво врхунских интелектуалаца. Она је била и остала својеврсни храм знања из којег се на даље школовање одлазило са великим самопоуздањем. Строги критеријуми нису били баук за наше ђаке, већ подстрек за развијање такмичарског духа и креативности, што потврђују и њихови успеси на разним такмичењима у знању, али и изузетно висока пролазност приликом уписа на факултете. То је и једна од најдрагоценијих вредности у двовековној историји ове гимназије – каже Радосав Ивковић.

Наш саговорник са уважавањем говори о стручности и људским квалитетима садашњег наставничког колектива, али и са особитим пијететом помиње „стару гарду“ професора, утемељивача „сорбонских манира“ у врбаској гимназији, као што су Александар Коровин, Коста и Мелита Јанчић, Михаило Поповић, Миодраг Тодоровић Шкица, Џајо Симићевић, Илија Драгић, Марија Влаов, Владимир Ђатић, Јосип Рот, Бела Пехан...

Петко Копривица

---------------------------------------------------

Тројка професора Поповића

Много се анегдота препричава и о некадашњим и о садашњим професорима гимназије „Жарко Зрењанин“, а посебно о њиховој строгоћи. У тим духовитим причама често се помиње име Маринка Поповића, који је пуне три деценије предавао математику и физику. Умео је често да каже како само Тесла заслужује петицу, док он као професор зна за четворку, а ученик може да добије евентуално тројку. Но, иако је био врло захтеван и шкрт приликом оцењивања, професор Поповић је многим генерацијама врбаске гимназије остао у најлепшем сећању.