,,Budimkinih“ 108 radnika

Stojimo ovde na raskrsnici u Požegi mi - radnici ,,Budimke”. Blokirali smo saobraćaj jedan sat, za sada samo da upozorimo na naše višemesečne muke. Ne reši li se naša nevolja protest ćemo radikalizovati. Znam da neke nedužne ljude ometamo jer smo zaustavili saobraćaj, a svako ima svoj posao i negde žuri.Zato se zaista od srca tim ljudima izvinjavamo. Ali trebalo bi i nas da shvatite: dogorelo nam je, dalje nismo mogli da trpimo, a ovo je, izgleda, jedini način da nas nadležni čuju. Znaju svi šta je nekad bila ,,Budimka” – jedna od vodećih fabrika u preradi poljoprivrednih proizvoda kod nas. U njoj radim već 36 godina, nekad sam bio i tehnički direktor, sada tehnolog. Naši proizvodi svuda su bili na ceni, izvozili smo najbolje voćne sokove i sirupe, meso i mesne prerađevine, marmelade, zamrznuto voće svuda po svetu. Fabrika je tada imala 1.200 radnika. A onda nastupiše teška vremena za nas, neuspeli pokušaji privatizacije. Prošle godine većinski vlasnik postao nam je tročlani konzorcijum iz Novog Sada, koji predvodi Dejan Pavićević. Nešto malo ispočetka smo radili, a onda su krenuli problemi. Proizvodnja je sasvim stala još decembra prošle godine i od tada je nismo pokretali. Ništa u sezoni otkupa voća ,,Budimka” nije otkupila, mada je sve bilo jeftino, gazda valjda nije imao para da uloži. I od čega sad da zarađujemo?

Evo u fabrici, gde je tehnologija očuvana, zvanično je zaposleno svega 108 radnika, a gazda nam svima duguje 12 mesečnih plata. Bolovanja nam se ne plaćaju, zdravstvene knjižice ne možemo da overimo. Samo desetak ljudi nešto radi, brišu i čiste po pogonima, svi mi ostali uzalud dolazimo na posao ili smo mesecima na neplaćenom, plaćenom, bolovanju. Hoćemo da radimo i zaradimo, ali posla nema.

Kad želimo vlasnicima da ukažemo na naše muke, oni s nama neće da razgovaraju. Štaviše, prete otkazima, mi iz štrajkačkog odbora već smo dobili opomene pred otkaz. Pisali smo više puta i Agenciji za privatizaciju, žalili se da ovaj gazda ,,Budimke” nije ispoštovao nijednu od obaveza predviđenih kupoprodajnim ugovorom, ali agencija mu stalno, već četvrti put, produžava ugovor. Ovih dana opet je to uradila, do februara iduće godine.

Od gazda ,,Budimke” i direktora fabrike čuju se obećanja: pokrenućemo proizvodnju, biće para, ,,Budimka” će stati na noge. Ali ta obećanja su prazna. Kažu nam: radite, bićete zadovoljni. A šta da radimo kad posla nema. Uplate nam ponešto, koju hiljadu dinara, ali nam već za celu godinu duguju. I šta nam je drugo preostalo nego da izađemo na ulicu, da nas država čuje. Hoćemo da se ovaj kupoprodajni ugovor sa novosadskim konzorcijumom raskine, pa da ,,Budimka” uđe u Akcijski fond. Mislim da bi onda krenuli, garantujem da ,,Budimka” može dobro da radi. Eh, kakve smo mi voćne sokove proizvodili, cedili čisto voće, a sad, kako čitam, na tržištu gotovo da i nema sokova od pravog voća...

Eto, nevolja nas isterala na ulicu i nećemo odustati dok sve ovo ne isteramo do kraja. Ako neko, možda, misli da su protesti radnika iz Lapova ili ,,Zorke” i slični uticali na nas, u pravu je. Nalazimo se u istoj muci, njihovi postupci su nas malo ohrabrili da krenemo u blokadu. Ponavljam, blokade nisu u redu, ali nadležni drukčije neće da nas čuju...

Predsednik većinskog Samostalnog sindikata u fabrici ,,Budimka” u Požegi
(Zabeležio: B. Pejović)