Rakija za istoriju

Od našeg specijalnog izveštača
Brisel – Šljivovicom napravljenoj po staroj porodičnoj recepturi koju je Velimir Crvenković (1939) iz Ušća kod Obrenovca darivao Olija Rena, komesara za proširenje EU, juče je u Evropskoj komisiji u Briselu proslavljeno „probijanje šengen zida” i lepa vest iz Beograda koju je novinarima u vidu SMS s mobilnog telefona pročitao potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

– Odluka vlade da podnese zahtev za članstvo je jasan znak da je strateški cilj Srbije ulazak u EU. Zato ima mnogo simbolike u tome što smo, dok moje kolege u vladi danas glasaju, mi već u Briselu i tako i na ovaj način pokazujemo gde želimo da dođemo i to što pre – rekao je juče Đelić tokom sastanka sa Olijem Renom, koji je rečima „Orao sleteo”, pozdravio 50 građana Srbije koji su u ponoć i minut srušili „šengen zid” istorijskim letom od Beograda do Brisela.

„Iako ukidanje viza deluje kao božićni poklon jer pada u vreme praznika, on to nije jer su svi veoma teško radili da se ovo ostvari. Ovo je priznanje da Srbija, kao i Crna Gora i Makedonija, sad mogu da poštuju pravila UE. Posao nije gotov, potrebno je implementirati zakone, poboljšati kontrolu na granicama, tu je i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, saradnja s tribunalom u Hagu se mora nastaviti i verujem da hoće”, rekao je Oli Ren, dodajući da je ovo istorijski korak napred u evropskoj budućnosti Srbije. Na pitanje kako komentariše i najnoviju vest iz Beograda, on je rekao da je „bilo prirodno i logično” da u nekom trenutku Srbija podnese kandidaturu za članstvo u EU jer se nalazi na pravom putu.

Božidar Đelić je rekao da je ovo veliki dan za Srbiju, ali da je bila velika i prethodna noć, kada su građani Srbije prvi put posle 18 godina mogli da pređu granicu a da pre toga nisu trošili vreme, pare, živce u redovima ispred stranih ambasada.

– Ovo je privilegija koja dolazi sa obavezama i odgovornošću. Ovaj status je nešto što se dobija, ali i što može biti oduzeto i zato je poruka da će svako ko bude uhvaćen u nelegalnoj imigraciji biće vraćen u Srbiju i procesuiran – rekao je Đelić, u čijem pasošu je prethodne noći udaren prvi pečat sa datumom 19. decembar.

On je zajedno s grupom novinara i 50 „običnih građana, koji su u svojim sredinama uradili nešto neobično, a nikada nisu putovali u zemlje Evropske unije”, u pomoć i minut poleteo put Brisela. Na ovom specijalnom letu, uz šampanjac i tortu, gostili su se građani koji su prethodnih meseci izabrani na konkursu „Evropa za sve”, a koji je organizovala kancelarija potpredsednika vlade za evropske integracije.

Pasošku kontrolu u Srbiji je prvi prošao Hule Kajević iz Prijepolja (50), koga je na konkurs prijavio sin Vili. Njemu je prvom i javio da je ušao u Evropsku uniju bez vize. Ovaj profesor iz Prijepolja je 2004. godine učestvovao u spasavanju bugarskih učenika čiji se autobus survao u Lim.

– Nisam verovao da ću proći na konkursu i to sam rekao i sinu... kako da prođem pored osam miliona građana Srbije... ali, evo, tu sam. Nikada nisam leteo avionom, a najviše se radujem što ću videti uživo gradove koje sam do sada mogao da gledam samo na televiziji – rekao nam je vidno uzbuđen Kajević dok su sevali blicevi.

Putnike koji su na aerodrom u Briselu sleteli u dva časa i 40 minuta, dočekao je Tobias Bilstrom, ministar za migracije i politiku azila u Vladi Kraljevine Švedske, koji je za uspomenu na ovaj istorijski trenutak od potpredsednika vlade dobio na poklon dunjevaču u drvenoj kutiji.

Među prvim putnicima iz Srbije bile su i Divna Stošić iz Velike Plane i Zorica Jovanović iz Požarevca.

– Želimo da vidimo kako izgleda taj svet, kako je ukrašen za praznike, rekle su nam u iščekivanju da udahnu vazduh EU. Divnu su na konkurs prijavili suprug i deca, kao „najmamu i jedinog ženskog fotografa u ovom kraju”, što nije lako u tradicionalno muškom okruženju punom predrasuda – dodaje nam. Zorica kaže da su joj koreni na Kosmetu, da je putovala jedino u Grčku do sada i da radi kao lekar u ženskom zatvoru u Požarevcu.

– Moja ustanova me je prijavila na konkurs. Ovde radim 10 godina, nije lako, a najlepši deo mog posla je nega beba koje se tu rađaju, a koje nisu osuđivane – priča Zorica.

Ivanu Glišić, prvog studenta prodekana Pravnog fakulteta u Kragujevcu, predložila je studentska organizacija i fakultet. Četvrta je godina studija, ima prosek 9,90 i kaže da planira da ostane na fakultetu ukoliko joj ponude dobar posao.

– Osećam se počastvovanom što sam član ove grupe i mislim da još nisam svesna veličine ovog putovanja. Do sada sam bila samo u Turskoj, a najviše se radujem što ću videti Berlin jer me zanima nemačka kultura. Zanimljivo mi je u što sam u Briselu videla ono o čemu smo učili na fakultetu, a Pariz jedva čekam i zbog šopinga – priča nam Ivana dok sedimo u Evropskoj komisiji.

Učesnici projekta „Evropa za sve”, pre susreta sa Olijem Renom, obišli su i Evropski parlament, gde ih je putem video-bima pozdravio Jerži Buzek, predsednik Evropskog parlamenta. Izvinjavajući se što nas je dočekala s dvogodišnjom ćerkom u naručju, Silvana Koh Merin, potpredsednica EP, rekla je da je najvažnije da smo ovde svi zajedno kao prijatelji i da naučimo da razumemo i poštujemo razlike koje čine život interesantnijim i toplijim.

U Evropskom parlamentu inače ima 736 poslanika, a naši domaćini su broj od 857 mesta istakli kao još jedan bitan dokaz da je EU spremna za proširenje.

U zgradi Evropske komisije, građani koji su prvi putovali bez viza, pokušali su od Olija Rena da saznaju „tačan datum ulaska Srbije u EU”, što je ovaj u maniru iskusnog političara izbegao, ali ne i sevanje bliceva. Đelić je na kraju posete odrecitovao prve stihove „Kalevale”, finskog epa, i u ime Vlade Srbije uručio Oli Renu „Antologiju srpskih narodnih junačkih pesama” dodajući: „Evo da naučite ko je bio Kraljević Marko. Ovo je naša ’Kalevala’”.

Učesnici projekta „Evropa za sve” danas nastavljaju put ka Italiji, a posle Rima, obići će i Berlin i Pariz.