Ракија за историју

Од нашег специјалног извештача
Брисел – Шљивовицом направљеној по старој породичној рецептури коју је Велимир Црвенковић (1939) из Ушћа код Обреновца даривао Олија Рена, комесара за проширење ЕУ, јуче је у Европској комисији у Бриселу прослављено „пробијање шенген зида” и лепа вест из Београда коју је новинарима у виду СМС с мобилног телефона прочитао потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић.

– Одлука владе да поднесе захтев за чланство је јасан знак да је стратешки циљ Србије улазак у ЕУ. Зато има много симболике у томе што смо, док моје колеге у влади данас гласају, ми већ у Бриселу и тако и на овај начин показујемо где желимо да дођемо и то што пре – рекао је јуче Ђелић током састанка са Олијем Реном, који је речима „Орао слетео”, поздравио 50 грађана Србије који су у поноћ и минут срушили „шенген зид” историјским летом од Београда до Брисела.

„Иако укидање виза делује као божићни поклон јер пада у време празника, он то није јер су сви веома тешко радили да се ово оствари. Ово је признање да Србија, као и Црна Гора и Македонија, сад могу да поштују правила УЕ. Посао није готов, потребно је имплементирати законе, побољшати контролу на границама, ту је и борба против организованог криминала и корупције, сарадња с трибуналом у Хагу се мора наставити и верујем да хоће”, рекао је Оли Рен, додајући да је ово историјски корак напред у европској будућности Србије. На питање како коментарише и најновију вест из Београда, он је рекао да је „било природно и логично” да у неком тренутку Србија поднесе кандидатуру за чланство у ЕУ јер се налази на правом путу.

Божидар Ђелић је рекао да је ово велики дан за Србију, али да је била велика и претходна ноћ, када су грађани Србије први пут после 18 година могли да пређу границу а да пре тога нису трошили време, паре, живце у редовима испред страних амбасада.

– Ово је привилегија која долази са обавезама и одговорношћу. Овај статус је нешто што се добија, али и што може бити одузето и зато је порука да ће свако ко буде ухваћен у нелегалној имиграцији биће враћен у Србију и процесуиран – рекао је Ђелић, у чијем пасошу је претходне ноћи ударен први печат са датумом 19. децембар.

Он је заједно с групом новинара и 50 „обичних грађана, који су у својим срединама урадили нешто необично, а никада нису путовали у земље Европске уније”, у помоћ и минут полетео пут Брисела. На овом специјалном лету, уз шампањац и торту, гостили су се грађани који су претходних месеци изабрани на конкурсу „Европа за све”, а који је организовала канцеларија потпредседника владе за европске интеграције.

Пасошку контролу у Србији је први прошао Хуле Кајевић из Пријепоља (50), кога је на конкурс пријавио син Вили. Њему је првом и јавио да је ушао у Европску унију без визе. Овај професор из Пријепоља је 2004. године учествовао у спасавању бугарских ученика чији се аутобус сурвао у Лим.

– Нисам веровао да ћу проћи на конкурсу и то сам рекао и сину... како да прођем поред осам милиона грађана Србије... али, ево, ту сам. Никада нисам летео авионом, а највише се радујем што ћу видети уживо градове које сам до сада могао да гледам само на телевизији – рекао нам је видно узбуђен Кајевић док су севали блицеви.

Путнике који су на аеродром у Бриселу слетели у два часа и 40 минута, дочекао је Тобиас Билстром, министар за миграције и политику азила у Влади Краљевине Шведске, који је за успомену на овај историјски тренутак од потпредседника владе добио на поклон дуњевачу у дрвеној кутији.

Међу првим путницима из Србије биле су и Дивна Стошић из Велике Плане и Зорица Јовановић из Пожаревца.

– Желимо да видимо како изгледа тај свет, како је украшен за празнике, рекле су нам у ишчекивању да удахну ваздух ЕУ. Дивну су на конкурс пријавили супруг и деца, као „најмаму и јединог женског фотографа у овом крају”, што није лако у традиционално мушком окружењу пуном предрасуда – додаје нам. Зорица каже да су јој корени на Космету, да је путовала једино у Грчку до сада и да ради као лекар у женском затвору у Пожаревцу.

– Моја установа ме је пријавила на конкурс. Овде радим 10 година, није лако, а најлепши део мог посла је нега беба које се ту рађају, а које нису осуђиване – прича Зорица.

Ивану Глишић, првог студента продекана Правног факултета у Крагујевцу, предложила је студентска организација и факултет. Четврта је година студија, има просек 9,90 и каже да планира да остане на факултету уколико јој понуде добар посао.

– Осећам се почаствованом што сам члан ове групе и мислим да још нисам свесна величине овог путовања. До сада сам била само у Турској, а највише се радујем што ћу видети Берлин јер ме занима немачка култура. Занимљиво ми је у што сам у Бриселу видела оно о чему смо учили на факултету, а Париз једва чекам и због шопинга – прича нам Ивана док седимо у Европској комисији.

Учесници пројекта „Европа за све”, пре сусрета са Олијем Реном, обишли су и Европски парламент, где их је путем видео-бима поздравио Јержи Бузек, председник Европског парламента. Извињавајући се што нас је дочекала с двогодишњом ћерком у наручју, Силвана Кох Мерин, потпредседница ЕП, рекла је да је најважније да смо овде сви заједно као пријатељи и да научимо да разумемо и поштујемо разлике које чине живот интересантнијим и топлијим.

У Европском парламенту иначе има 736 посланика, а наши домаћини су број од 857 места истакли као још један битан доказ да је ЕУ спремна за проширење.

У згради Европске комисије, грађани који су први путовали без виза, покушали су од Олија Рена да сазнају „тачан датум уласка Србије у ЕУ”, што је овај у маниру искусног политичара избегао, али не и севање блицева. Ђелић је на крају посете одрецитовао прве стихове „Калевале”, финског епа, и у име Владе Србије уручио Оли Рену „Антологију српских народних јуначких песама” додајући: „Ево да научите ко је био Краљевић Марко. Ово је наша ’Калевала’”.

Учесници пројекта „Европа за све” данас настављају пут ка Италији, а после Рима, обићи ће и Берлин и Париз.