BEZ BURAZERA U KULTURI

Tek što je krenula primena jednog, stižu i drugi zakoni. Samo što nije počela primena novog zakona o kulturi, u martu 2010. godine, a pre izvesnog vremena, došlo je do neočekivanih promena na čelu značajnih pozorišnih institucija. Posle ostavke Ivana Lalića na mesto direktora Sterijinog pozorja, ostavku na mesto upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu dao je i Milivoje Mlađenović. Na njegovo mesto za vršioca dužnosti upravnika postavljen je Aleksandar Milosavljević, direktor Drame SNP-a. A zatim, nepunih deset dana po ostavci Lalića postavljen je Mlađenović na mesto direktora Sterijinog pozorja. Nešto ranije i Narodno pozorište u Beogradu dobilo je novog upravnika Božidara–Bobu Đurovića, po javnom pozivu, ne po konkursu, kako predviđa novi zakon. To su sve nesporni autoriteti. Međutim.

Sa govornice nedavno održanog ,,Parlamenta kulture” na Kolarčevom narodnom univerzitetu, u organizaciji Kulturno prosvetne zajednice Beograda, profesori, reditelji, dramski pisci i kritičari izneli su svoje opaske o pozorištu u tranziciji. U jednom od zaključaka ove svojevrsne parlamentarne rasprave, apeluje se na sve pozorišne ljude da se što aktivnije uključe u izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu. Jer koliko će taj savet biti ,,bog i batina” tek će se videti. Zato i nije svejedno ko će sedeti u njemu. On će odlučivati o širokom spektru pitanja, o nacionalnoj strategiji razvoja kulture, o tome ko će biti na državnoj kasi, odnosno šta je od nacionalnog interesa, i mnogo čemujoš. Svi koji izgube taj status ,,nacionalnog” preći će u nadležnost lokalne samouprave. Da li će, na primer, grad Beograd finansirati baš sve svoje sadašnje teatre, ili tek jedan ili dva, a ostale privatizovati, ostaje da se vidi. Koji festivali i manifestacije ostaju a koje će se ugasiti, zatim kakvu zaštitu kulturnih dobara bi trebalo sprovesti i toliko toga još...

Aktuelni ministar kulture Nebojša Bradić jasno je stavio do znanja da ministarstvo nije ,,banka za udovoljavanje želja’’. Ipak, i dalje umetnici preko svojih slabašnih sindikata ne odustaju od svojih zahteva, koji se najčešće svode na isplate zarada i honorara.

Međutim, drugi su shvatili da sunužna sistemska rešenja. Tako su Pančevci, prvi u Srbiji , krenuli u susret novom zakonu o kulturi i sačinili strategiju razvoja kulture za period od pet godina, do 2015. Rad na ovom dokumentu trajao je od oktobra prošle godine , bilo je i ostavki, borbe protiv stranačkih upliva u kulturi... U anketi koju su sproveli, kaže se da vox populi traži pre svega festivale, kao i negovanje tradicije i očuvanje kulturne baštine. Ova strategija za petogodišnji razvoj kulture u Pančevu, javljaju, ima čak više od 200 mera koje bi trebalo primeniti.

Sada već postaje izvesno da je odzvonilo sistemu ,,kako ćemo, lako ćemo”, burazerskim i stranačkim uticajima. Što i ne znači da će ta osobina tako lako otići u ropotarnicu istorije. Jer uz jasnu strategiju razvoja u kulturi, čvrste programe i planove, slede i radikalni rezovi u sagledavanju potreba za brojem zaposlenih u administraciji i ansamblima.

Upravni odbori imaće veće ingerencije, upravnici i direktori će se birati isključivo putem konkursa, a o pozorišnom repertoaru odlučujuću ulogu imaće programski saveti. Prateći, nekoliko decenija, zbivanja u ovoj oblasti kulture, neizbežan je utisak da sve to, doduše, pomalo miriše na stara socijalistička vremena!

,,Ne treba menjati ono što je bilo dobro”, smatra Živorad Ajdačić, reditelj i član Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu, generalni sekretar Kulturno prosvetne zajednice Beograda, i dodaje da novim zakonom više nikom nije ništa zagarantovano, pa je moguće da će i neka postavljenja biti dovedena u pitanje. Jer zakon je zakon, a on nalaže drugačija pravila igre, kaže Ajdačić.

Da li će to biti i kraj brzopoteznih kadrovskih rokada s ringišpila jedne iste garniture, bar kada je o pozorištu reč, ostaje da se sačeka do marta.

Novinar