Po znanje u Kembridž

Intervju za prijem na doktorske studije na Kembridžu završio je s profesorom uz dve krigle piva u obližnjem pabu. Njegovo ime i rezultati iz prethodnog školovanja bili su prijemni ispit. Ostala je samo jedna sitnica – 32.000 evra. Godišnje.

Milošu Puzoviću, koji se kao srednjoškolac iz Čačka uputio u Veliku Britaniju, znanje je pomoglo i u ovom slučaju, pa je pozitivan odgovor o stipendiranju stigao sa čak tri engleska fakulteta. Budući doktor računarstva sa jednog od najprestižnijih univerziteta u svetu ovih dana je u Beogradu, gde pokušava da kroz svoju priču ohrabri mlade iz Srbije da konkurišu za studije u inostranstvu.

– U mojoj generaciji bilo je popularno da se srednja škola završi u Americi, pa sam i ja imao sličnu ideju. Međutim, moji roditelji nisu bili baš oduševljeni mojom željom da odem toliko daleko, pa su me indirektno nagovarali da odaberem neku bližu zemlju, na primer Englesku. To je bilo 1999. godine, bio sam tada drugi razred gimnazije, priča ovaj 26-godišnji „bečelor kompjuterskih i matematičkih nauka”.

U to vreme je internet tek ulazio u upotrebu u Srbiji, a Miloš je poslao mejlove na razne koledže u potrazi za međunarodnom stipendijom. Na njegovo iznenađenje, potvrda je stigla sa Itona, zajedno sa brošurom i aplikacijom, uz uslov da pošalje još „tonu papira”, počevši od pisma razrednog starešine, direktora, psihologa i oca, pa do izjave zašto hoće baš tamo da studira. Dobio je stipendiju za treću godinu, a posle mu je produžena i za četvrtu.

– Stipendija je bila 16.000 funti godišnje i pokrivala je bukvalno sve što je bilo potrebno, od hrane do opreme koja je vrlo skupa. Na Itonu se, na primer, nosi posebna uniforma, zatim je potrebna oprema za fizičko i to za svaku disciplinu, a sve mora da bude u istoj boji… Fudbal se igra tokom jednog tromesečja, košarka tokom drugog, a atletika tokom trećeg… – priča Miloš, objašnjavajući da je košarku počeo da trenira još u Srbiji.

U junu 2002. godine završio je Iton i odmah upisao fakultet u Londonu – Imperijal koledž, odsek „matematika i računarstvo”. I tu je tokom tri godine školovanja imao stipendiju. Na naše pitanje da li su roditelji bili na dodeli diploma, Miloš odgovara da nisu imali novca za put. Otac se inače bavi računarstvom, kaže, a majka je domaćica. Da „iver ne pada daleko od klade” potvrdio je i mlađi brat, koji je upisao Prirodno-matematički fakultet u Beogradu.

Iako je želeo da upiše doktorske studije, zbog nedostatka para ipak je počeo da radi u nadi da će uspeti da uštedi bar deo potrebnog novca. Ponuda za posao je, inače, stigla već na drugoj godini fakulteta.

Kako objašnjava, sama školarina nije skupa, 3.000 funti, ali je za stan, hranu i ostalo potrebno još 18.000 funti. Na sve to se plaća i dodatnih 10.000–11.000 funti razlike za studente koji ne dolaze iz Evropske unije. Srećna okolnost je bila što je završio engleski fakultet, pa je mogao da konkuriše za stipendiju, ali mu je i dalje predstavljala problem ta razlika.

Miloš priznaje da je prelomni trenutak nastupio kada je njegova devojka, sada supruga, stigla iz Beograda u Veliku Britaniju i upisala doktorske studije na Kembridžu. Upoznali su se u Istraživačkoj stanici „Petnica”.

„Ne može ona da ima doktorat, a ja ne…”, kaže uz osmeh. „Ponovo sam konkurisao za stipendiju na nekoliko mesta. Pošto sam bio u top tri na Imperijalu, obećali su da će mi pokriti tu razliku, a pozitivan odgovor je stigao i sa Univerziteta u Edinburgu. Na Kembridžu sam prvo bio na listi čekanja, a posle su mi i oni odobrili stipendiju za studente van EU, koju inače prima samo dvadesetak najtalentovanijih. Vidite, sve je moguće, potrebno je samo mnogo rada i volje”, poručuje Miloš svojim budućim kolegama.

On je, inače, u košarkaškoj ekipi Kembridža koja je nedavno odigrala nekoliko utakmica sa našim i makedonskim sportistima, a učestvovao je i na tribini o reformi obrazovanja u Srbiji. Njegov trener profesor Univerziteta u Kembridžu Nebojša Radić je jedan od inicijatora ideje o osnivanju fondacije koja će finansijski pomoći talentovane mlade ljude iz Srbije koji žele da upišu ovaj prestižni svetski univerzitet, ali će uslov biti da moraju da se vrate i stečeno znanje stave na raspolaganje svojoj zemlji.

Sandra Gucijan