Ceo džeparac za izlazak

Kako će zimski raspust i ledeni dani napuniti kafiće, „Potrošač” je istraživao koliko koštaju izlasci i kakve su cene u ugostiteljskim objektima u gradovima širom Srbije.

Pregled cenovnika kafe, sokova i alkoholnih pića pokazuje da Beograd ubedljivo prednjači u odnosu na ostatak Srbije, a da je prestonica najskuplji grad u zemlji pokazalo se i na primeru kafića i drugih ugostiteljskih objekata.

Niže cene zakupa poslovnog prostora, jeftinije komunalije, niži standard nego u Beogradu, glavni su razlozi zbog kojih su cene u kafićima u unutrašnjosti niže, objašnjavaju ugostitelji.

(/slika2)Tako u popularnim kafićima na Obilićevom vencu u Beogradu i drugim lokalima u centru grada za jedno piće valja izdvojiti barem 200 dinara. Pivo, koje je i kad počnu hladniji dani najtraženije piće, u kafićima u proseku košta od 150 do 200 dinara. Tako da za najobičniji izlazak, za dva pića i dve kafe, konobaru treba platiti barem 700 dinara, i to ne računajući napojnicu. Ukoliko bi neko da časti ugostitelje, trebalo bi da se spremi da račun od na primer 660 dinara zaokruži na 700 dinara. A ukoliko se u „jednačinu” ubace i karte za noćni prevoz, jer niko ne izlazi u podne, suma za tren oka dostigne „hiljadarku”. Ko ne bi da se gura u noćnom autobusu sa još desetinama noćobdija, uzeće taksi, a druga, paprena tarifa, od centra grada do, na primer, novobeogradskih blokova račun za tren oka podigne na 1.000 dinara. Tako srednjoškolski džeparac od dve hiljade dinara ispari za jedno veče.

Mladi u provinciji su, barem što se cena u kafićima tiče, u boljem položaju. Dok za flašicu piva od 0,33 litra u pojedinim beogradskim klubovima i splavovima valja izdvojiti i do 350 dinara, jedan Leskovčanin isto pivo plaća 90 dinara.

U Bajinoj Bašti šoljica kafe je dvostruko jeftinija nego u Beogradu, a u prestonici je i sve teže naći objekat u kome služe tursku kafu. U Kruševcu ju je moguće popiti i za manje od 50 dinara, a u boljim kafićima u gradu pod Bagdalom cena espresa je oko 100 dinara.