Цео џепарац за излазак

Како ће зимски распуст и ледени дани напунити кафиће, „Потрошач” је истраживао колико коштају изласци и какве су цене у угоститељским објектима у градовима широм Србије.

Преглед ценовника кафе, сокова и алкохолних пића показује да Београд убедљиво предњачи у односу на остатак Србије, а да је престоница најскупљи град у земљи показало се и на примеру кафића и других угоститељских објеката.

Ниже цене закупа пословног простора, јефтиније комуналије, нижи стандард него у Београду, главни су разлози због којих су цене у кафићима у унутрашњости ниже, објашњавају угоститељи.

(/slika2)Тако у популарним кафићима на Обилићевом венцу у Београду и другим локалима у центру града за једно пиће ваља издвојити барем 200 динара. Пиво, које је и кад почну хладнији дани најтраженије пиће, у кафићима у просеку кошта од 150 до 200 динара. Тако да за најобичнији излазак, за два пића и две кафе, конобару треба платити барем 700 динара, и то не рачунајући напојницу. Уколико би неко да части угоститеље, требало би да се спреми да рачун од на пример 660 динара заокружи на 700 динара. А уколико се у „једначину” убаце и карте за ноћни превоз, јер нико не излази у подне, сума за трен ока достигне „хиљадарку”. Ко не би да се гура у ноћном аутобусу са још десетинама ноћобдија, узеће такси, а друга, папрена тарифа, од центра града до, на пример, новобеоградских блокова рачун за трен ока подигне на 1.000 динара. Тако средњошколски џепарац од две хиљаде динара испари за једно вече.

Млади у провинцији су, барем што се цена у кафићима тиче, у бољем положају. Док за флашицу пива од 0,33 литра у појединим београдским клубовима и сплавовима ваља издвојити и до 350 динара, један Лесковчанин исто пиво плаћа 90 динара.

У Бајиној Башти шољица кафе је двоструко јефтинија него у Београду, а у престоници је и све теже наћи објекат у коме служе турску кафу. У Крушевцу ју је могуће попити и за мање од 50 динара, а у бољим кафићима у граду под Багдалом цена еспреса је око 100 динара.