Knežev konak pretvoren u ruinu

Valjevo – Od kada se 21. oktobra urušila polovima krovne konstrukcije na konaku kneza Jovice Milutinovića, najstarijoj građevini u Valjevu (prva polovina 19. veka) tročlana porodica Milisavljević, koja živi u stanu na spratnom delu tog zdanja, nema mirnog sna. Jer, i preostali deo krova svakog momenta može da se na njih obruši. Kako za sanaciju konaka koji je još 1971. proglašen zaštićenim kulturnim dobrom grad ne može da obezbedi oko 30 miliona dinara, Milisavljevići su uputili javni apel da im se pomogne.

U pismu poslatom na razne adrese, a jedno je stiglo i našem listu, glava porodice Duško Milisavljević navodi da je čelnicima Gradske uprave uputio čak šest dopisa, ali da su nadležni ostali pri stavu da, dok traje imovinski sudski spor među stanarima konaka, ni grad niti Zavod za zaštitu spomenika kulture nemaju ingerencija da bilo šta preduzmu.

– Nasuprot tome, iz kabineta potpredsednika vlade Jovana Krkobabića mi je stiglo tumačenje da imovinsko-pravni odnosi između suvlasnika ne mogu biti smetnja za određene intervencije kako bi se zaštitili nečiji životi. Identično tumačenje dobio sam iz još nekoliko ministarstava kojima sam se obratio, jedino se još nije oglasilo Ministarstvo kulture, od koga sam takođe tražio pomoć i savet. U dopisima čelnicima grada jasno sam im predočio da razumem problem sa obezbeđivanjem sredstava za detaljnu sanaciju konaka, naveo sam da ne tražim stan niti bilo kakve druge ustupke, već samo da se učvrsti deo krova koji preti da ubije moju porodicu, a opasnost preti i za prolaznike ulicom Vuka Karadžića, na koje bi konstrukcija mogla da se surva. Znam kada bi se ne daj bože tako nešto desilo, ja bih bio pred zakonom odgovoran što to nisam predupredio – kaže za naš list Duško Milisavljević.

Na naše pitanje da li je u mogućnosti da izdvoji potrebnu sumu za popravku krova, Duško kaže da, od kada je pre nekoliko godina ostao bez posla u društvenom preduzeću, radi kao nadničar, majka ima minimalnu penziju, a o tome koliku platu prima njegova supruga, kaže, sramota ga je da govori.

– Uradio sam jedino što sam mogao sa novcem kojim sam uspeo da prištedim: kupio sam šator, da ako padne krov, a mi preživimo, imamo gde da sklonimo glave. Ostalo mi je još da se nadam pomoći ljudi dobre volje – zaključuje Duško Milisavljević.