Gradilišta pala u zimski san

Od našeg dopisnika
Budva – Crnogorska turistička prestonica, koja se užurbano priprema za novogodišnje slavlje na Trgu slikara, u maglovito predvečerje 2010. pruža kontrastnu sliku. Grad osvetljavaju lampioni, i svetiljke na jelkama duž rivijere koju presecaju novi bulevari. Na drugoj strani, neosvetljena, sa džinovskim ukočenim kranovima, zvrje prazna velika gradilišta. Građevinski „skeleti”, čekaju ispunjenje obećanja da će „do sezone” moderna turistička naselja i hoteli primiti prve goste.

Najuočljivije gradilište je ono na rtu Zavala, koje deli Slovensku od velike plaže u Bečićima. Započeto pre više od dve godine, uz najlepše najave koje su s kompjutera „spuštene” na bilborde, TV ekrane i ilustrovane revije, gradilište je mesecima – prazno. Četrdesetak vila zbijenih jedna uz drugu, da bi se dobilo što više prostora, stiglo je mahom do krova, ali ima još mnogo građevinskih i zanatskih radova do prvih stanara. Investitora, rusku kompaniju „Miraks”, vlasništvo najmlađeg ruskog milijardera Sergeja Polonskog, zakačio je „finansijski grip” od kojeg se teško oporavlja. Posle letnje sezone usledila su obećanja o nastavku radova, ali radnika nema. Najnovije obećanje glasilo je da će „sa 17 miliona evra koje treba da dobiju sredinom decembra” nastaviti radove pred novu godinu. Od toga, međutim, ništa. U međuvremenu je opština Budva blokirala „Miraksu” račun zbog duga za komunalije.

Ni ove godine, koju ispraćamo, nije započela gradnja planiranog hotela sa 27 spratova u centru naselja, koji se „smeši” sa fotografija i podseća na čuveno „Jedro” iz Dubaija. Po svoj prilici ništa od gradnje bez para, jer nema para ni za dovršetak vila prodatih uglavnom bogatim Rusima koji su plaćali kvadratni metar od 6.000 do 8.000 evra. Oko Zavale uglavnom svi ćute, a nedavno je iz opštinske uprave procurila vest da bi moglo doći i do promene vlasnika kako bi radovi krenuli. Pa možda i gradnja „Jedra”.

Drugi veliki „skelet” stoji uz malu plažu u Perazića dolu. „Ukrašava” ovaj lepi predeo, koji se decenijama pominjao po hotelu „As”. Svojevremeno ga je podigao beogradski „Komfor”, a njime je gazdovala HTP „Budvanska rivijera”. Hotel je kupila ruska kompanija „Njega turs” iz Moskve i započela adaptaciju i dogradnju. Radovi su neko vreme tekli punim tempom, pa se stalo. Investitora, kao i druge, muče pare. Nedovršen hotel sa 13 spratova namenjen bogatim turistima čeka rešenje. A u Perazića dolu tišinu zimsku remete jedino ptice koje u jatima nadleću veliko gradilište.

Miruju i nedovršene vile u Tudorovićima, iznad Svetog Stefana. Na gradilištu „ruskog sela” koje je preimenovano u „carsko” nema radnika. Kompanija „Trejdjunik” koja je počela radove sa jednom ruskom firmom, čiji su vlasnici domaći biznismeni, najavljuje nastavak gradnje, ali ona nikako da krene. I ovo turističko selo, zbijeno uz crkvu Sveta nedelja, ispred koje „puca” pogled na Sveti Stefan, utonulo je u zimski san.

Rusko-crnogorska ljubav, koja je došla do punog izražaja pre tri, četiri godine u vreme investicionog buma – pukla je. Glavni krivac za to je, kažu, svetska finansijska kriza. No, oni malo bolje upućeni u ovdašnje investicione (ne)prilike, kažu da su i akteri krivi. Crnogorska strana, verujući da će investiciona bajka dugo trajati, pomalo razmaženo je odugovlačila sa planovima, koji su pravljeni i usvajani pošto su radovi počeli, namigujući investitorima da krenu. Ispostavljani su visoki računi za komunalije, a bilo je i  „domaćeg reketa”. Traženo je od stranih ulagača da pomažu razne muzičke i druge spektakle jer sve što se uloži u imidž Budve valjaće i njima. Na drugoj strani, Rusi su obećavali turističke rajske doline, zidali bez dozvola, pa onda prekidali radove, trošili vreme i pare. Uto stigla je i kriza. A kada na prag bogatih stigne siromaštvo, ljubav puca po svim šavovima.