Dao bure krvi

Pariz – Nika Nikolić ne smatra svoje ime neobičnim, iako je život ovog čoveka iz sela Koševi kod Kruševca neobičan. Radi kao tehnolog u laboratoriji livnice čelika u IMK „14. oktobar“, a na prvo putovanje bez viza koje je organizovano za 50 građana Srbije, on se našao zahvaljujući jedinstvenom podvigu – do sada je krv dao 114 puta ili kako je izračunao – nešto više od 50 litara tečnosti koja život znači.

Dok razgovaramo u avionu iz Berlina za Pariz, Nika nam priča da je završio hemijsko -tehničku školu i da je njegov posao da prati proces dobijanja čelika.

– Proizvodimo delove za građevinske mašine – bagere, traktore... moj posao nije težak ali je odgovoran, jer ne smemo da pogrešimo – kaže Nikolić i objašnjava da ga je na konkurs „Evropa za sve“, koju je organizovao kabinet potpredsednika vlade Božidara Đelića, predložilo Društvo davalaca krvi i „14. oktobar“.

– Rođen sam 1951. godine, a od 1969. sam dobrovoljni davalac. Prvi put sam dao krv još u srednjoj školi, a nastavio u armiji. U vojsci sam dao dva puta krv za mesec dana, što se inače ne sme i to sam uradio bez znanja starešina, ali morao sam, niko drugi se nije javio. I znam da sam nekome spasao život – kaže ovaj plemenit čovek i sa osmehom dodaje da je davao krv u svim bivšim republikama, od Slovenije do Makedonije.

Njegova krvna grupa AB je najređa na svetu, kaže da je ima samo sedam odsto ljudi i dodaje da je predrasuda da kada jednom daš krv onda ti organizam stalno traži da to radiš.

– To ljudi izmišljaju da bi se opravdali što ne daju krv. Ja dajem da bih pomogao drugima, to mi je jedini motiv. Za ovih 40 godina dobio sam toliko zlatnih značaka i medalja da bih mogao jednu peć kod mene da napunim i odlijem – kaže Nikolić i priznaje da mu je posebno draga Vidovdanska nagrada grada Kruševca.

Nika ima sina, snaju, dve unuke koje voli najviše na svetu, a supruga mu radi kao medicinska sestra u bolnici. Njegovo selo, blizu Morave je po njegovim rečima lepše od Pariza, iako ima samo 300 stanovnika. Zna da ode u kafanu, mada priznaje da više voli zabavnu muziku.

– Rim je do sada na mene ostavio najveći utisak. U Belgiji, Italiji i Nemačkoj narod je jako ljubazan i kulturan, svuda su nas fino dočekali. Ali moram da kažem da ja ne vidim da oni u Evropi išta bolje žive od nas. Imamo sve što i oni, jedino imaju više reda od nas – kaže Nika i priznaje da nikada ne bi mogao da živi u nekoj drugoj zemlji.

Po njegovom mišljenju dobro je što su nam vrata Evropske unije konačno otvorena, naročito zbog mladih i sportista, da putuju, da vide, da se školuju, da više ne čekaju u redu ispred ambasada...

Njegove utiske dele i ostali građani koji su na ovom proputovanju kroz Evropsku uniju, posle Brisela, Rima i Berlina, stigli i u Pariz. Osim turističkog obilaska Grada svetlosti, u toku današnjeg dana trebalo bi da ih primi i Žak Baro, potpredsednik Evropske komisije, koji je izrazio želju da se susretne sa građanima Srbije iako je Božić.

Sandra Gucijan