Najmlađi ministar – oštar reformator

Zameraju joj što je mlada. Kažu da nema dovoljno iskustva. Neki ne mogu da joj oproste Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom, pa su joj zato čak pretili ubistvom. Mnogi je kritikuju zbog opšteg izbora sudija i tužilaca, ali ako većina građana Srbije kroz godinu dana bude zadovoljna radom sudova, Snežana Malović će ući u istoriju kao prvi uspešan reformator srpskog pravosuđa.

Nijednom ranijem ministru pravde nije uspelo da bilo šta promeni u dotrajalom pravosudnom sistemu. Snežana Malović je sa 33 godine promenila sve. Naravno, uz pomoć ogromnog tima stručnih i odlučnih ljudi okrenutih budućnosti, Evropi i bržoj pravdi za građane Srbije.

„Više se neće desiti da po tri generacije jedne porodice vode jedan sudski spor koji traje 30 godina”, govori ministarka ovih dana pred kamerama i ima spreman odgovor za sve neverne Tome koje predviđaju potpuni kolaps sudstva zbog selidbe predmeta i izbora sudija: „Mali zastoj je tolerantna cena za reformu koja u Srbiji nije sprovedena poslednjih 70 godina.” Zatim najavljuje da će sudovi raditi od 1. januara u dve smene, do 20 časova, a da će Ministarstvo pravde i tokom praznika biti „na nogama” 24 časa.

Da za nju nema odmora „dok traje obnova”, pokazala je i svojim primerom – vratila se na posao samo dve nedelje pošto je rodila drugu ćerku u januaru ove godine. I u trudnoći je radila od jutra do mraka i strpljivo u Narodnoj skupštini slušala raspravu o setu pravosudnih zakona. U Vladi Srbije do tada nije zabeleženo da je ministarka postala majka. Kada smo je u jednom intervjuu pitali da li je posao ministra ometa u materinstvu, rekla je da je važnije kako a ne koliko vremena provodi sa decom, a zatim dodala: „Hoću brzu i efikasnu pravdu, a ne onu koja je ’spora, ali dostižna’. Samim tim, omogućićemo i bolji život deci”.

Kada je stupila na dužnost ministra, jula 2008. godine, prvo što je uradila bilo je stavljanje potpisa na odluku o izručenju Radovana Karadžića u Hag. Godinu i po dana kasnije, posle više desetina usvojenih zakona i rada na reformi pravosuđa, Snežana Malović je Briselu dobila pohvale da je najzaslužnija što je Srbija ostvarila san zvani „beli šengen”. U italijanskom parlamentu u Rimu uručena joj je nagrada „Đanfranko Merli” upravo zbog usklađivanja srpskog pravosuđa sa standardima Evropske unije.

Uspešno je okončala pregovore sa SAD u slučaju Miladina Kovačevića i poručila građanima Srbije da će 900.000 dolara za odštetu prebijenom Amerikancu biti plaćeno sa računa Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom stečenom kriminalom.

Rođena je 1976. godine u Beogradu, a diplomirala je na Pravnom fakultetu 1999. godine. U Ministarstvu pravde obavljala je poslove zamenika sekretara, šefa kabineta, pomoćnika ministra i državnog sekretara, a bila je i generalni sekretar Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije. Često govori o uspesima ovog tužilaštva i naglašava da buduće generacije ne smeju nositi breme zločina iz prošlosti.

Najmlađi je ministar srpske vlade i prva žena ministar pravde. Prva je podnela ostavku na članstvo u Republičkoj izbornoj komisiji i jedina vratila zarađeni novac, iako zastupa stav da sukoba interesa nije bilo.

Povodom izbora sudija dobijala je pretnje. „Bolje je da ljudi iz pravosuđa prete ministarki, loše bi bilo da je obrnuto, to je znak da se u Srbiji stvari kreću nabolje”, rekla je u intervjuu za „Politiku”.

Aleksandra Petrović