Најмлађи министар – оштар реформатор

Замерају јој што је млада. Кажу да нема довољно искуства. Неки не могу да јој опросте Закон о одузимању имовине стечене криминалом, па су јој зато чак претили убиством. Многи је критикују због општег избора судија и тужилаца, али ако већина грађана Србије кроз годину дана буде задовољна радом судова, Снежана Маловић ће ући у историју као први успешан реформатор српског правосуђа.

Ниједном ранијем министру правде није успело да било шта промени у дотрајалом правосудном систему. Снежана Маловић је са 33 године променила све. Наравно, уз помоћ огромног тима стручних и одлучних људи окренутих будућности, Европи и бржој правди за грађане Србије.

„Више се неће десити да по три генерације једне породице воде један судски спор који траје 30 година”, говори министарка ових дана пред камерама и има спреман одговор за све неверне Томе које предвиђају потпуни колапс судства због селидбе предмета и избора судија: „Мали застој је толерантна цена за реформу која у Србији није спроведена последњих 70 година.” Затим најављује да ће судови радити од 1. јануара у две смене, до 20 часова, а да ће Министарство правде и током празника бити „на ногама” 24 часа.

Да за њу нема одмора „док траје обнова”, показала је и својим примером – вратила се на посао само две недеље пошто је родила другу ћерку у јануару ове године. И у трудноћи је радила од јутра до мрака и стрпљиво у Народној скупштини слушала расправу о сету правосудних закона. У Влади Србије до тада није забележено да је министарка постала мајка. Када смо је у једном интервјуу питали да ли је посао министра омета у материнству, рекла је да је важније како а не колико времена проводи са децом, а затим додала: „Хоћу брзу и ефикасну правду, а не ону која је ’спора, али достижна’. Самим тим, омогућићемо и бољи живот деци”.

Када је ступила на дужност министра, јула 2008. године, прво што је урадила било је стављање потписа на одлуку о изручењу Радована Караџића у Хаг. Годину и по дана касније, после више десетина усвојених закона и рада на реформи правосуђа, Снежана Маловић је Бриселу добила похвале да је најзаслужнија што је Србија остварила сан звани „бели шенген”. У италијанском парламенту у Риму уручена јој је награда „Ђанфранко Мерли” управо због усклађивања српског правосуђа са стандардима Европске уније.

Успешно је окончала преговоре са САД у случају Миладина Ковачевића и поручила грађанима Србије да ће 900.000 долара за одштету пребијеном Американцу бити плаћено са рачуна Дирекције за управљање одузетом имовином стеченом криминалом.

Рођена је 1976. године у Београду, а дипломирала је на Правном факултету 1999. године. У Министарству правде обављала је послове заменика секретара, шефа кабинета, помоћника министра и државног секретара, а била је и генерални секретар Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије. Често говори о успесима овог тужилаштва и наглашава да будуће генерације не смеју носити бреме злочина из прошлости.

Најмлађи је министар српске владе и прва жена министар правде. Прва је поднела оставку на чланство у Републичкој изборној комисији и једина вратила зарађени новац, иако заступа став да сукоба интереса није било.

Поводом избора судија добијала је претње. „Боље је да људи из правосуђа прете министарки, лоше би било да је обрнуто, то је знак да се у Србији ствари крећу набоље”, рекла је у интервјуу за „Политику”.

Александра Петровић