Mali, a veliki virtuoz

Kada su Kristijanu Petroviću bile četiri godine nisu mu bili posebno interesantni klikeri, lopta, a ni junaci crtanih filmova. Svu njegovu pažnju zaokupila je violina. Danas se to pokazalo kao pravi izbor, jer je trinaestogodišnji Kristijan od pre nekoliko meseci deo prestižne londonske škole za muzičke talente „The Purcell School“.

– Sve je počelo tako što sam tražio od tate, koji je svirao na violini, da me nauči. Već sa pet godina krenuo sam u valjevsku muzičku školu. Kako su profesori primetili moj talenat, savetovali su roditelje da se preselimo u Beograd – rekao je za „Politiku“ Kristijan Petrović.

Jedan za drugim, nizali su se uspesi, a u sedmoj godini je sa orkestrom zasvirao na „Kolarcu”. Dosadašnji bilans takmičenja je 23 prve nagrade, od kojih su čak pet osvojene na međunarodnim nadmetanjima. Njegovi uspesi predstavljeni su i na internet stranici www.mojheroj.com.

– Moj pradeda je svirao na violini, pa smo tako porodično nastavili da sviramo na ovom instrumentu. Ja sam završio srednju muzičku školu i svirao sam uglavnom na veseljima. A vidite, moj sin Kristijan svira prvu violinu u orkestru svog profesora Evgenija Grača, sina čuvenog Edvarda – ponosno objašnjava Saša Petrović, Kristijanov otac.

Vrata škole u Londonu otvorena su tako što je jedna poznanica Petrovićevih odnela Kristijanove snimke na pomenuti koledž. Ubrzo su ga pozvali na audiciju na kojoj se predstavio Paganinijevim delom.

Strog žiri ove čuvene škole kazao je da će se rezultati znati kroz dva meseca. Međutim, Petrovići su čekali tek dva dana.

– Pored pisma u kojem nas obaveštavaju da je Kristijan dobio godišnju stipendiju u iznosu od 32.000 funti koju su mu dali vlada Velike Britanije i princ Čarls, dobili smo još jedno – za nas, roditelje. U njemu su nam zahvalili što smo uspeli da ga dovedemo do tog nivoa znanja – kazao je Saša Petrović.

Trnovit je to bio put. Saša je s vremena na vreme svirao na svadbama, a njegova supruga Helena radila je u trgovini, ali nisu imali novca da obezbede sebi stan.

– Srećom, posle susreta sa Borisom Tadićem, predsednikom Srbije, fond „Deca deci“ dao nam je jedan stančić, a onda nam je Beogradska dečja filharmonija, čiji je Kristijan član, obezbedila i nešto veći dom. Pomoć je stizala sa svih strana, pa je i Komercijalna banka dala Kristijanu na korišćenje violinu – nabraja Saša ko je sve pomogao, strepeći da nekog ne zaboravi.

Kristijan je, kaže, prezadovoljan životom u Londonu.

– Ovo je hodnik za naredni korak, odnosno za „Royal College of Music”. Londonski dani teku divno. Samo mi je prvih mesec i po bilo teško zbog nostalgije i zbog nepoznatog jezika. U školi se puno radi, a i mnogo se brinu o nama – zadovoljno je kazao mali-veliki violinista i dodao kao je i društvo odlično:

– Družim se sa Amerikancima, Rusima, Italijanima... A na proleće, obećao sam im, ugostiću ih u Beogradu.

A da se zaista snašao shvatili smo kada smo ga pitali ima li tamo i neke devojke i kada nam je violinista kazao kroz smeh – ima, ima...

V. M. D.