Svadbe i loptanja usred propalih fabrika

Užice – Trešti vikendom muzika u jednom delu bivše fabrike „Prvi partizan”, organizuju se svadbena veselja u prostoru gde nekad niko osim zaposlenih nije mogao nogom da kroči. Drugi simbol užičke industrijske prošlosti, propala fabrika „Froteks” (bivša „Cveta Dabić”), sada je mesto na kome se odigravaju košarkaške utakmice – deo te tkačnice pretvoren je u sportsku dvoranu. A u jednoj od hala nekadašnje Fabrike kože, koja je ostala sablasno prazna nakon što su iz nje iznete mašine, mogli bi da se snimaju filmovi strave i užasa, bez dodatnih intervencija na scenografiji...

Tako danas izgledaju ostaci nekadašnjih perjanica užičke industrije, a pojedina preduzeća su u vihoru tranzicije i bukvalno zbrisana sa lica zemlje.

I dok se, kako rekosmo, svadbuje u jednom delu nekada velikog „Prvog partizana”, i sama ulazna kapija jasno stavlja do znanja da su nastupila neka druga vremena i običaji. Nema više portira koji su strogo kontrolisali svakog ko bi u fabrički krug, a na mestu portirnice sada je – kafana. Odolevaju još jedino pogoni Namenske proizvodnje, u kojima se zna i poštuje red, a na ostale delove „Prvog partizana” naselilo se stovarište uglja, pogon za proizvodnju eksera, fabrika kotlova...

– Najteže je prošla firma za završne radove u građevinarstvu „Zlatiborka”. I pre nego što je u preduzeću otpočeo stečaj, buldožerima je porušen objekat te firme u delu grada zvanom Međaj, a radne knjižice zaposlenih i dokumentacija preduzeća završile su na deponiji. Sada radnici muku muče da povežu staž. Inače, prostor na kome je bila „Zlatiborka” je još uvek ledina, na kojoj je sada divlje parkiralište – kaže za „Politiku” Petrašin Drulović, predsednik Veća samostalnih sindikata u Užicu.

Pored sportske dvorane u hali bivšeg „Froteksa”, dodaje naš sagovornik, ostalo je nešto tkačkih mašina, a ostatak je rasprodat kojekuda. Neke mašine su završile u Makedoniji, po nekim saznanjima, dve-tri tamo još rade.

– Jedan deo prostora davno propale konfekcije „Desa Petronijević”, u samom centru grada, ostao je prazan, a u drugim delovima su „Telekom” i prodavnica „Kvisko”. Na mestu građevinskog „Zlatibor Metalkona” sada blista tržni centar „Tempo”, a u delu „Zlatibor mehanizacije” nalazi se OMV-ova benzinska pumpa. Od štamparije „Rujno” ostao je veliki prazan prostor gde se i fudbal može igrati, a u sevojničkoj „Mlekari”, koja je među prvima propala, mašine stoje i one su zalog potraživanja malog broja preostalih radnika, dok je zgradu otkupio privatnik. Inače, prostore „mrtvih” firmi do sada je rado otkupljivalo užičko preduzeće „Jedinstvo” (primer „Froteksa” i dela „Kožare”), pa ćemo tek videti šta će oni s tim dalje raditi – zaključuje Petrašin Drulović.