Srećkovih deset prstiju i hiljadu planova

Zaječar – U Hajduk Veljkov rodni Lenovac, ispod planine Tupižnice, selo udaljeno dvadesetak kilometara od Zaječara, pre pola godine došao je iz Beograda Ličanin Srećko Dimić, bivši dugogodišnji sportista, komercijalista i knjižar. Stigao je sa asfalta među gorštake najstarijeg zaječarskog sela, u 55. godini, ali još žilav i uporan. U Lenovcu se nastanio na imanju svog prijatelja, zaječarskog knjižara Petra Živanovića. Na besplatno korišćenje u narednih 30 godina dobio je 20 hektara, staru kuću u selu, pojatu u planini i nekoliko očuvanih objekata za smeštaj stoke.

Dimić je registrovao poljoprivredno domaćinstvo i – bacio se na posao. Najpre je, gotovo sam, zahvaljujući svestranom zanatskom umeću, obnovio staru kuću Živanovića. Uveo je struju, vodu, napravio kupatilo. A za sve to je imao samo 5.000 evra koje mu je poklonio ujak. Od tog novca je kupio i polovni traktor i kosačicu, pa tim mašinama radi i za potrebe drugih seljana, tako zarađujući. Osim toga, kako kaže, dobro je prihodovao i od prodaje 550 utovljenih pilića.

Lenovčani su ga prihvatili kao najrođenijeg, oduševljeni njegovom vrednoćom. Komšiji Goranu Miletiću već je napravio kupatilo, Perinoj tetki Ljubinki popravio je krov na kući, a sa Miroljubom Asanovićem ide u šumu u seču drva, tovari ih na svoj traktor i odvozi do kupaca.

Namera mu je da doplati još pet godina radnog staža do penzije, a zatim da se natenane posveti ostvarenju planova. Kako kaže, posle pilića, gajiće svinje i ovce autohtone rase, obnavljati napuštene stare kuće tradicionalne arhitekture i u njih dovoditi turiste. Osnovaće i sportski kamp namenjen obuci dece predškolskog uzrasta, kao što je to činio u Beogradu, radeći kao licencirani sportski trener. Sve te namere je pretočio u zvaničan projekat svog registrovanog poljoprivrednog domaćinstva i javio se na konkurse za povoljne kredite, subvencije i donacije. Smeši mu se bespovratni kredit iz japanske donacije, vredan 20.000 evra.

– Srećko Dimić je primer za projekte koje bi država trebalo da podrži – kaže nam najpoznatiji i najstariji zaječarski knjižar Petar Živanović, koji se sa Srećkom upoznao u maju 2008. na slavi Svetih Ćirila i Metodija, staleškoj slavi knjižara. O detaljima koji se odnose na imanje u Lenovcu dogovorili su se brzo i bez mnogo reči.

– Meštani sela podno Tupižnice su mislili da u ovim od Beograda toliko različitim uslovima života neću izdržati duže od tri meseca, ali su se prevarili. Štaviše, svakim danom sve više uživam u seoskim poslovima, a nadam se da će me u svemu što radim i planiram i država podupreti, kao što je to, primera radi, praksa u Sloveniji, gde sam bio nekoliko puta i imao prilike da se neposredno uverim kako se finansijski pomažu poljoprivredni proizvođači – priča za naš list Srećko Dimić.

– Ako bi naša država finansijski zalegla iza projekata koji mogu da se ostvare na selu, uveren sam da bi se u Lenovac vratili mnogi koji su ovde ostavili imanja i sada jedva preživljavaju u Zaječaru i okolnim gradovima – ističe Srećko, otkrivajući nam da se sprema na put u Bačku Palanku da otuda dopremi dve sprasne krmače „landras“ rase. Napraviće i pušnicu za meso, a od leta će se posvetiti i uzgoju ovaca u većem obimu. Uveliko ugovara i uzgoj svinja mangulica i podolskih goveda, a kako kaže, i gajenje pečuraka ovde ima perspektivu.

– Pred nosom je i Grliško jezero, bogomdano za sportove na vodi. Ma, mogli bi da procvetaju i Lenovac i Tupižnica – zaključuje Srećko Dimić.

-----------------------------------------------------------

Nada se da će i sinovi doći

Toliko je poslova i planova da mu je, kaže, dan kratak. A opet, ističe, iako mnogo radi, umor ne oseća. Srećko i dan-danas živi sportski, kako i dolikuje nekom ko je istrčao 25 maratonskih trka, a uz to je imao i karijeru profesionalnog rukometaša, igrao u „Zvezdi“, „Metaloplastici“, „Obiliću“, kladovskom „Đerdapu“...

– Posebno me raduje što me u svemu podržavaju sinovi Darko (30) i Bruno (28) koji sada rade u Beogradu. Uveren sam da ću ih, kad se u Lenovcu potpuno skućim, zainteresovati da i oni ovde dođu – kaže Srećko Dimić.

Stojan Todorović