Od slave do penzije, pa opet ka slavi

Mnogobrojni veliki asovi svetskog sporta su i u 2009. svoje „zbogom” terenima, posle kraće ili duže pauze, pretvorili u „do viđenja” u pokušaju da ponove put od slave do penzije, ali sada u obrnutom smeru.

Kockajući se sa celokupnim minulim radom i stavljajući „lik i delo” opet pred nemilosrdni sud javnosti, neki su uspeli, a neki ne da u novom početku dokažu opravdanost svojih postupaka.

Nepodnošljiv poriv „još”

Lakše je objasniti razloge za povlačenje s glavne scene (želja za mirnijim danima, biološki časovnik, materinstvo, zasićenost, stečena materijalna sigurnost itd.) nego proniknuti u tajne reaktiviranja.

Mihael Šumaher, sa sedam osvojenih titula je u „Formuli 1” pokupio sve naj, naj, obezbedivši i sebe i potomke za deset narednih života (560.000.000 evra). Od 2006. ne vozi, ali će se opet na stazi pojaviti 2010. u ekipi „Mercedesa”.

I legendarni biciklista Lens Armstrong je vlasnik broja sedam (od 1999. do 2005. je stalno trijumfovao na „Tur de Fransu”). Pre 1999. je već jednom pauzirao, vodeći najtežu bitku. Od mnogih prežaljen, ne samo da je posle dve godine uspeo da pobedi rak testisa (opaka bolest proširila se i na mozak i na pluća) nego je postao šampion nad šampionima. Ali, Armstrong je 2009, sa 38 leta, krenuo u nemoguću misiju, lov na osvajanje „Trke oko Francuske”. Završio je na sjajnom trećem mestu, najavivši da će 2010. sa sopstvenim timom, krenuti u poteru za „osmom zvezdicom”.

Reket u ruke je 2009. ponovo posle dve godine uzela i Kim Klajsters i ubrzo zatim, pokorivši Flašing Medouz, upisala je grend slem „recku”. Kao i pre nje, poput Ivone Gulagong, Lindzi Devenport, Pole Redklif, Sonje O` Saliven ili našeg atletskog bisera Biljane Topić, Klajstersova je pauzirala jer je postala – majka.

Džordan kao ključ

Ključ u objašnjenju postupaka Šumahera i Armstronga može da bude Majkl Džordan. Najbolji košarkaš od kako je izmišljena igra pod obručima, povukao se u naponu snage 1993, a vratio se 1995. Rezultat: konto šampionskih prstenova se udvostručio, popevši se na šest. Poput Džordana i Šumaher i Armstrong su prerano u odnosu na svoje mogućnosti prestali da se bave u onome u čemu su bili bez premca.

Priča ima i nastavak. „Leteći Majkl” se 1998. ponovo oprostio s parketima, ali nikad ugašena razarajuća misao da je i sa 40 godina isti onaj od pre deceniju i kusur, vratila ga je u dvorane 2000. Naravno, nebeski letovi i odlučujući poeni su se tanjili i 2003. svi su sa olakšanjem dočekali vest da sada stvarno nema više. To, da bez obzira na krštenicu mogu i još i još bolje, verovatno mira nije davala ni Šumaheru i Armstrongu.

Primera „za” i „protiv” u sportu je mnogo. Prvi u, istina manjem broju velikana koji su novim početkom opravdali staru slavu, jeste britanski veslač Stiv Redgrejv. Posle četvrte uzastopne zlatne olimpijske medalje (Atlanta 1996) rekao je:„ Ako me neko vidi blizu čamca može slobodno da me ubije”. Uprkos šećernoj bolesti Redgrejv je na sidnejskoj Olimpijadi 2000. dvojac zamenio četvercem bez kormilara i to je bila jedina promena, pošto je „palo” i peto „zlato”.

Vremešni šampioni

Na staze „Formule 1” su se vraćali svetski prvaci i Niki Lauda i Alan Prost, okitivši se opet lovorovim vencima, Lauda s jednim, a Prost čak sa četiri. Plivačica Dara Tores je poslednji put (i ranije je prekidala sjajnu karijeru) u penziji bila od 2000. do 2006. (rodila dete, završila fakultet), da bi na Igrama u Pekingu 2008, sa 41 godinom, riznicu trofeja uvećala za još tri „srebra”. Teniserka Martina Navratilova se sa 38 leta i 18 pojedinačnih grend slem titula 1994. rastala sa „belim karavanom”. Šest sezona je mirovala, a onda krenula u nove podvige. Na pragu pedesete, 2006. je upisala i treću grend slem titulu, sve ih sada osvojivši u dublu.

Prokletstvo sa radnim naslovom „još mogu” nije zaobišlo ni veličine bez kojih se istorija svetskog sporta ne može zamisliti.

(/slika2)Najveći od najvećih, bokser Muhamed Ali, 1978. ponovo se popeo na tron savladavši Leona Spinksa. Ali van ringa je proveo samo dve godine i zatim su ga, sa 39 godina, tako nehumano prebili prvo Lari Holms, a potom i Trevor Berbik, da je mit o borcu koji „skakuće kao leptir, a ubada kao pčela” ozbiljno uzdrman.

Bokseri su bili kao pretplaćeni na bezbrojne povratke, uglavnom zbog nedostatka novca (Džo Luis, Majk Tajson itd.) ali je apsolutni kralj „kambekova” Rej Šuger Leonard, legendarni šampion u lakšim kategorijama iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Pedantni statističari ringa jedino ne mogu da se slože da li ih je bilo četiri ili pet, pošto je u jednom slučaju misteriozno da li se uopšte povukao ili je samo uzeo predah. Pare su stizale i odlazile, a cena je gubitak oka i skoro izgubljeni vid.

Da svako pravilo ima izuzetak svedoči primer Džordža Foremana. Postao je 1973. apsolutni prvak sveta u boksu samlevši Džoa Frejzera. Godinu dana kasnije u epskoj zairskoj „borbi u džungli”, Muhamed Ali ga je u osmoj rundi „patosirao” oduzevši mu šampionski pojas. Dve decenije kasnije, 45-godišnji Foreman savladao je Majkla Murera, postavši ponovo najbolji na planeti.

Vozač bez nogu

Finansijski problemi su od Bjerna Borga, tenisera sa uspesima za prepričavanje sa koleno na koleno, napravili karikaturu. Šveđanin je šokirao svet kada se 1983. sa 26 godina povukao na vrhuncu globalne slave. Vratio se da se spase bankrotstva 1991. i do 1993. je izgubio svih 11 mečeva od protivnika nedostojnih da mu budu i sparing partneri u doba vladavine belim sportom.

Iskušenju nije odoleo ni plivač Mark Spic, osvajač sedam zlatnih medalja (u svakoj trci su padali i svetski rekordi) na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. U 42. godini je na američkom izbornom takmičenju za sastav reprezentacije SAD za Igre 1992. u Barseloni, u kvalifikacijama plivao dve sekunde sporije od potrebnog vremena.

(/slika3)Katarina Vit je 1988, činilo se, otišla zasluženo u istoriju sa dva olimpijska „zlata”, četiri svetske i šest evropskih titula. Klizačica sa izraženom gracioznošću i lepim izgledom (kasnije se slikala naga za „Plejboj” i posle primerka s fotografijama glumice Merilin Monro, bio je to drugi najprodavaniji broj svih vremena) kao i mnogi pre nje nije odolela da pokuša ponovni proboj ka vrhu: stigla je, za nju do samo sedmog mesta na Olimpijadi u Lilehameru 1994.

Sigurno najherojskiji povratak je ponovno sedanje za volan Italijana Aleksa Zanardija. Dvostruki svetski prvak američke KART serije (neuspešna kopija „Formule 1”) i sa iskustvom u „Formuli 1”, na trci 2001. jedva je posle stravičnog sudara (njegovom greškom i to u trenutku kada je trebalo da pobedi) izvukao živu glavu, plativši nesmotrenost amputacijom obe noge ispod kolena. Zanardi je pokazao neverovatnu upornost. U situaciji kada bi 99 odsto ljudi klonulo duhom, on je sa specijalnim protezama nastavio i da vozi i da se takmiči u seriji turističkih automobila.

U 2010. glavna pažnja sportske javnosti vezana za povratak biće usmerena na to da li će Tajger Vuds ponovno igrati golf. S milijardu zarađenih dolara, najbogatiji sportista svih vremena, zbog vanbračnih avantura, povukao se krajem 2009. na „neodređeno vreme” sa zelenih terena.

Ratko Pavlović