I meso probija rok trajanja

Kada potrošač u radnji kupi proizvod kome je istekao rok, a to primeti tek kod kuće, ima pravo da se vrati i od trgovca zahteva novac nazad, ali i da to prijavi inspekcijama.

Svakome se bar jednom desilo da pazari robu koja je „probila” rok. Kupci, kako kažu u organizacijama za zaštitu potrošača, uglavnom ne prijavljuju to, a najčešće i ne primete, budući da svega oko pet odsto njih redovno čita deklaracije.

Svuda u svetu se roba kojoj će kroz mesec ili dva isteći rok prodaje na akcijskim sniženjima, ali u udruženjima za zaštitu kupaca kažu da bi potrošače o tome valjalo informisati.

– Zakonska je obaveza trgovaca da robu kojoj ističe rok trajanja izdvoje na posebnu gondolu – ističe Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Ako je verovati trgovcima, o rokovima trajanja strogo vode računa.

– Sa pojedinim dobavljačima imamo dogovor da mesec dana pre isteka roka snizimo cenu proizvoda. Ono što ne prodamo vraćamo proizvođačima, a zauzvrat od njih dobijamo robu u roku – objašnjava Milena Radulović iz trgovinskog preduzeća „Jabuka” i dodaje da pojedini dobavljači insistiraju da im se vrati roba i 30 dana pre isteka roka.

– Vraćamo i sveže meso i prerađevine od mesa kada istekne rok, ali i kada potrošač primeti da je promenilo ukus, pa je kiselo ili isuviše slano – kažu u „Jabuci”.

Kako pojedini konditorski proizvodi po isteku roka trajanja nisu štetni po zdravlje, već gube hranljiva svojstva, kupci bi valjalo da budu najobazriviji prilikom kupovine mesa.

– Ono što bi potrošači trebalo da znaju jeste da je rok trajanja svežeg pilećeg mesa pet dana, svinjskog sedam, a junećeg 12 dana – objašnjava potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Zdravstvenu ispravnost, kvalitet, ali i prodaju u roku trajanja mesa kontrolišu veterinarski inspektori Ministarstva poljoprivrede.

– Rok suvomesnatih proizvoda se naznačava na deklaraciji na kojoj mora da stoji „upotrebljivo do...”, a svaki proizvod mora da bude označen u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju namirnica. Što se svežeg mesa tiče, ono se proverava još na liniji klanja i žig sa datumom je znak da je ispravno – objašnjava Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije.

Meso i proizvodi od mesa koji su neispravni i sa isteklim rokom upotrebe uništavaju se po nalogu veterinarskog inspektora i šalju se u kafilerije.

Ipak, u organizacijama za zaštitu potrošača sumnjaju u put pokvarenog mesa.

– Verujemo da veterinarski inspektori nalažu uništavanje mesa, ali nikada nismo dobili povratnu informaciju da je pokvareno meso zaista i uništeno – ističe Papović.

Nedopustivo je to što u pojedinim mesareama tvrdi on, ali i supermarketima prave ćevape, kobasice i pljeskavice koje potom prže, začinjuju i prodaju.

– To ne smeju da rade, jer u većini slučajeva nisu registrovani za proizvodnju, već samo za prodaju mesa, a najgore je to što je, po pravilu, reč o mesu kojem ističe rok – dodaje Papović.

Zoran Bošnjak, predsednik Udruženja potrošača Novog Beograda, podseća da veliki trgovinski lanci sebi ne smeju da dopuste da na rafovima skladište robu čiji rok upotrebe upravo ističe.Dešava se i to da pojedini artikli stoje dugo u rafovima, a da cena ne pada iako bi to bilo sasvim normalno.

– Najviše artikala koji se prodaju i posle isteka roka može se naći u malim privatnim radnjama. Građani se, istina, sve manje žale na ovu pojavu. Ili ne kupuju takve proizvode ili, ako ih pazare, ni ne primete da artikal više nije za upotrebu. U poslednjih pola godine svega nekoliko potrošača nam se požalilo na kvalitet kafe i čokolade koja je po otvaranju bila potpuno bela – kaže Bošnjak, dodajući da prodavci gotovo uvek trenutno reaguju tako što kupcu vrate novac ili zamene neispravni artikal za drugi proizvod.

S. Despotović - M. Brakočević