Šansa pravosuđa da bude samostalno

Ugledni advokat, inače, bivši sudija Ilija Radulović napisao je tekst pod nazivom ,,Sudija je nesmenjiv” (,,Politika”, 5. januara), ali za svoje stavove u tekstu nije naveo ozbiljne argumente.

Tekst počinje i završava tvrdnjom da je povređen čl. 146 st. 1 Ustava Republike Srbije, iako ovu ocenu ne može dati niko osim Ustavnog suda Srbije. Inicijativu za ocenu ustavnosti dela pravosudnih zakona pokrenulo je Društvo sudija Srbije tako da je obaveza svih (pa i autora teksta) da tu odluku sačekaju i po njoj postupe jer su odluke Ustavnog suda obavezujuće. Tako se radi u pravnoj državi na koju se autor teksta poziva.

Ono u čemu se sa cenjenim kolegom Radulovićem slažem je da sudska vlast mora biti nezavisna u odnosnu na druge dve grane vlasti – zakonodavnu i izvršnu.

Ako kolega tvrdi da je sudska vlast pre započinjanja reforme pravosuđa bila samostalna pa zbog toga sudije i druge nosioce pravosudnih funkcija nije trebalo menjati onda on i ja nekoliko decenija unazad nismo radili isti posao.

Postoje retki primeri da za nosioce pravosudnih funkcija nisu izabrani časni nosioci tih funkcija (sudije i tužioci), ali je veći broj onih koji su izabrani,a da su to zaslužili. Od demokratskih promena 2000. godine pa do reforme 2009. pravosuđe, međutim,nije uspelo da samostalno u okviru svojih redova razdvoji žito od kukolja. Naprotiv, iz lažne solidarnosti i dalje je u svojim nedrima negovalo i štitilo one koji su krali izbore, koji su držali u fiokama nezavršene predmete, dolazili na posao i odlazili s posla kad hoće, ponašali se bahato... Neki od njih će nam i ubuduće deliti ,,pravdu”, na opšte nezadovoljstvo građana.

Prema ranijim propisima nosioci pravosudnih funkcija nisu mogli biti ni disciplinski gonjeni,a ta mogućnost je predviđena tek zakonom koji je stupio na snagu 1. januara2010, pa su građani dobili priliku da na ovaj način ukažu na nepravilnost rada pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija. Odluku o disciplinskoj odgovornosti donosiće pravosudni organi – Vrhovni savet sudstva i Ustavni sud.

Prema tome, pravosuđe je prvi put posle 1945. godine dobilo šansu da bude samostalno i da stvori generacije sudija i tužilaca koji će biti poštovani u narodu u čije ime se i donose presude. Da li će tu šansu iskoristiti, vreme će pokazati.

Autor teksta Ilija Radulović, sudija u vreme vladavine Josipa Broza, bio je jedan od retkih koji se svojom presudom suprotstavio diktaturi tadašnje vlasti i to je upamćeno i u literaturi zapisano.On zbog toga zaslužuje poštovanje. Kao žrtva tadašnjeg vremena, međutim, on nema prava da piše ode sudijama jer je ta struka u poslednje dve decenije urušila samu sebe i treba joj pomoći da ponovo postane zanimanje broj jedan kao što je to u svim civilizovanim zemljama.

advokat, Novi Beograd