Fabrika vagona na „državnom” koloseku

Kraljevo  –  Neizvesnost, strahovanje i zračak nade da će u pogonima kraljevačke Fabrike vagona biti posla a tako i redovnih plata, pomešana su osećanja radnika tokom jučerašnjeg „ispraćaja“ predstavnika ukrajinske firme „Azov impeks“. Oni su za njih sada već bivši vlasnici fabrike, jer je Agencija za privatizaciju sa tom kompanijom raskinula kupoprodajni ugovor. Kako smo već pisali, ta odluka je doneta zbog nepoštovanja investicionih obaveza za drugu i treću godinu u iznosu od 2,7 miliona evra i socijalnog programa.

Međutim, ne mire se Ukrajinci sa takvim rešenjem, tvrdeći sasvim suprotno, odnosno da su sve ugovorene a prispele obaveze ispoštovali.– Ko je u pravu –  kaže za „Politiku“ Sergej Budjak, dosadašnji predsednik Upravnog odbora Fabrike vagona – reći će treća strana, arbitraža, a ako zatreba najpre srpski a zatim i međunarodni sudovi. Jer, mi imamo izveštaj iz oktobra prošle godine, od nezavisnog revizora  „Dilojt i Tuš“ koji je baš Agencija odabrala, da smo sve obaveze ispunili. Doduše, nismo uplatili samo kamate nastale usled neznatnog kašnjenja. Ispoštovali smo i obaveze iz socijalnog programa, nismo otpuštali radnike a plate su kasnile usled svetske krize i nedostatka posla.

Naš sagovornik nas podseća i da je kompanija „Azov impeks“ kraljevačku Fabriku kupila za 200.000 evra, ali da investicione i druge obaveze iznose ukupno 12,5 miliona evra. – Zbog besposlice iz objektivnih razloga mi smo, takoreći, iz svojih džepova, protekle skoro tri godine izdvajali za plate i repromaterijal. Zato ova fabrika trenutno većinskom vlasniku duguje 14,5 miliona evra, a od onog što je u ovim pogonima zarađeno, poput proizvodnje vagona koje je protekle godine naručila Vlada Srbije, 39 odsto od uplaćenih šest miliona evra potrošeno je za zarade radnika i više se nije moglo – ističe Budjak.

Istina, Milomir Ćirović, predsednik Industrijskog sindikata u Fabrici vagona, čije je rukovodstvo predvodilo štrajk i na kraju uputilo zahtev nadležnim državnim organima za kontrolu izvršavanja obaveza i eventualni raskid ugovora, priznaje da je dosadašnji vlasnik plate isplaćivao na „dug“, ali su zato, tvrdi on, „sami najveći krivci“.– Od početka, objašnjava Ćirković, odnosno tokom skoro tri godine oni ovde nisu ’doneli’ baš nijedan krupniji posao. Nisu ni mogli, jer su odmah imenovali poslovno rukovodstvo od ’stručnjaka poslušnika’, koji nisu znali kako da uposle proizvodne kapacitete, kako da organizuju proizvodni proces. Obraćali su pažnju samo na vagonogradnju, ostale pogone, poput livnice, termoplastike, namenske potpuno su zapostavili. Mesečno smo proizvodili samo sedam vagona, a trebalo bi oko 70, jer imamo 800 zaposlenih radnika. Takođe, prava slika odnosa vlasnika prema zaposlenima je ona koja se javno pokazala tokom štrajka kada su odbijali svaki naš zahtev, molbu za razgovore i pregovore. Zato se nadamo da će nam lokalna samouprava, kako nam je Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva, obećao i Ministarstvo za ekonomski i regionalni razvoj pomoći u pronalaženju sposobnog čoveka za zastupnika državnog kapitala i da će se ovde stanje brzo konsolidovati. Važno je da se pokrenu svi pogoni a da posle dođe novi vlasnik koji je zainteresovan, koji ume i želi da organizuje proizvodnju – naglašava Ćirović.

Njegov kolega Dejan Đurović, predsednik Samostalnog sindikata u Fabrici vagona, ne deli isto mišljenje i za „Politiku“ kaže:– Mi nismo podržavali ovako radikalne sindikalne poteze, štrajk je organizovao manjinski sindikat sa 87 radnika. Naš je stav i sada da je trebalo istrajati na pritisku i pregovorima i tako sačuvati radna mesta. Ovako, strahujemo da ne doživimo sudbinu „Magnohroma“ posle raskida kupoprodajnog ugovora – ističe Đurović.

Zbog svega, pomalo zbunjeni radnici Fabrike vagona voljni su da od sutra rade, ali u pogonima vagonogradnje ima posla samo na izradi pet cisterni za prevoz gasa. Doduše, tu je i nada, kako svi ističu, u predstavnike grada i Vlade Srbije da će ih još jednom „pogledati“, ne samo prilikom izbora zastupnika državnog kapitala, nego i kad je reč o obezbeđenju posla, budući da srpskim železnicama treba još novih teretnih vagona...