Erotska vlaška crna magija

ZAJEČAR – Od svih magija, u razuđenom sujeverju istočne Srbije, posebno je poznata, i posebno pogubna, vlaška erotska crna magija. Ona je nešto kao brend sujeverja u ovom delu Srbije, a njene mnogobrojne žrtve, u zvaničnim sudskim dosijeima, svedoče o specifičnostima ovog podneblja i mentalitetu ovdašnjeg življa.

Posledice su trpele, i još trpe, mahom mlađe žene koje su muževi ili ljubavnici optuživali da su ih, uz pomoć vračara "zavezale" i da su tako postali delimično ili potpuno polno nemoćni. Pakosnica uz pomoć vračare udesi da nevernik, muž ili ljubavnik ostane potentan samo kada je s njom, a nemoćan s drugim ženama. Ili da nesrećnik zanemoća sa sopstvenom ženom da bi ona posle "opravdano" imala slobodu s drugim muškarcima. I sve dok "zavezanom" "ne pukne film" i ne potegne oružje, hladno ili vatreno. A moguće su u toj magijskoj igrariji i razne druge varijante, pa i ona da "zavezani" primora ženu ili ljubavnicu, uz pomoć batina, da sve prizna i da ga "razveže" kod iste vračare koja ga je i "zavezala".

Tipičnim vlaškim magijama i "zavezivanjem" muškaraca u prošlom veku na području istočne Srbije posebno se bavila etnolog Zorica Divac.

Svoj istraživački rad objavila je u zaječarskom časopisu "Razvitak", a zajedničkim prilogom u istom časopisu oglasili su se i zaječarski neuropsihijatri dr Aleksandar Nicić i dr Jovan Protić. Dugo se ovom temom u ovom kraju bavi i poznati specijalista socijalne medicine dr Petar Paunović, dugogodišnji direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu "Timok" u Zaječaru.

Pomenuti autori navode različite motive za "vezivanje". Tako je etnolog Zorica Divac zapisala na terenu i ovu izjavu:

"Žene koje hoće slobodno da se švalerišu ’vezuju’ svoje muževe, jer zna se da muž koji ne može nema pravo ženi da brani švaleraciju."

Pomenuti etnolog navodi i kako muškarac po uvreženom verovanju postaje impotentan. U njenom radu piše:

"’Vezivanje’, odnosno oduzimanje polne moći, na zahtev žene, obavlja vračara koja se bavi crnom magijom. Ona baca čini koristeći pri tome osam magičnih reči i predmete koji imaju tu moć. To su određeni konci, igle, biljke, ljudska krv, pepeo, balega. Od značaja su i neparni brojevi 3, 7 i 9. Od boja su važne crvena i crna, kao i još neki predmeti. Načini bajanja za ’vezivanje’ muškaraca su različiti i zavise od toga da li je moguć direktan kontakt i kakva ’vezanost’ se želi."

Etnolog Zorica Divac zapisala je i kako se čin "vezivanja" praktično izvodi.

"Kada žena koja želi da se osveti za neverstvo mužu ili ljubavniku nađe vračaru, izjada joj se i pogode se za uslugu. Vračara joj daje iglu i objasni kako i kada da je upotrebi. Po tom uputstvu, korisnica usluga mora u toku koitusa, kad njenom partneru ’dođe milo’ da mu zabode iglu u zadnjicu (što on u prevelikom uzbuđenju i ne oseti).

Ili se to čini pomoću sperme i kučine, ili pomoću katanaca, prstenja i menstrualne krvi...

Za ’vezane’ lekari kažu da imaju seksualnu inhibiciju i da su uzroci različiti. Ili su smetnje nervne prirode, ili je muškarac oboleo od šećerne bolesti, ili su u pitanju muškarci koji imaju ’histeričnu strukturu ličnosti’."

U sujeverju istočne Srbije moguće je i "razvezivanje". To opet čine vračare, bajanjem i korišćenjem raznih rekvizita. Najbolje i najbezbolnije jeste da se ona koja je "zavezala" smiluje i nesrećniku dade onaj beleg "odvezivanja". Naučnici još kažu da sve ove radnje preduzimaju "žene koje su u društvenom smislu neuspešne" i da su to žene koje su "napuštene od muža ili ljubavnika", dovedene u situaciju da se svete. Ostaje im jedino da veruju u vračare i magiju.

Mnoge od nesrećnih žena često u Homolje stižu, tražeći leka zanemoćalim muževima ili dragim ljubavnicima, a i iz drugih krajeva Srbije, najviše iz Beograda. Više veruju ovdašnjim babama vračarama "na glasu" nego vrhunskim lekarima u prestonici. Znači to da sujevernih ima i drugde, a najviše ih je ipak na prostoru između Timoka i Dunava. Kažu da se ovde do muškosti drži više nego u drugim krajevima i da je strah od "zavezivanja" zato ovde i izraženiji. Otuda i dramatično doživljavanje polne nemoći.

Kakve su sve drame ovde ljudi preživljavali verujući u crnu magiju može se najbolje videti iz knjige novinara Desimira Milenovića. Pojavila se nedavno, kao plod višedecenijskog istraživanja, naslovljena kao "Erotska vlaška crna magija". U njoj su detaljno, uzbudljivo, opisani zločini "zavezanih" ljubavnika koji su, ušli u sudske hronike Timočke krajine.