Pekari ne šalju hleb na analizu

Tačno je da svaki treći pekar u Srbiji, preciznije 35 odsto njih, prema istraživanju Ministarstva poljoprivrede, ne mesi hleb po propisima, odnosno ne ispunjava ni minimalne tehničke uslove za proizvodnju ove osnovne životne namirnice.Ali, kako je onda, prema rezultatima istog istraživanja, ova osnovna životna namirnica na našem tržištu zadovoljavajućeg kvaliteta? Da li to znači da su pekari opterećeni suvišnim propisima, ili da srpska vekna ne zaostaje za evropskom?

Dobra je i vest da na rafovima naših malih pekara nema hleba sa žiškom, pikavcima, niti brašna po kojem su šetali miševi, a u inspekcijama objašnjavaju da kršenje pojedinih propisa ili neispunjavanje uslova iz raznih pravilnika ne mora da znači da je vekna nebezbedna.

– Svaki pekar, na primer, kada izbaci nov hleb na tržište mora da ga pošalje na analizu – kaže Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije, u čijoj je nadležnosti kontrolisanje kvaliteta ove namirnice.

Najveći broj nepravilnosti odnosio se upravo na to što pekari nisu obavili takve analize, a to se evidentira kao nepravilnost, iako su njihove vekne ispravne.

Slično je i sa deklarisanjem, drugom velikom boljkom naših pekara i trgovaca. Zdravlje građana neće ugroziti pogrešno navedena gramaža, ili kada se obojeni hleb označi kao crni. Ali, u svakom slučaju, reč je o obmani potrošača i prekršaju.

I na teritoriji Beograda je isto. Inspektori su obišli 78 manjih i srednjih pekara u prestonici, od čega su u 32 uočili bar po jednu nepravilnost. Reč je o gotovo polovini kontrolisanih objekata, ali kako kažu naši sagovornici u poljoprivrednoj inspekciji, situacija ipak nije alarmantna. Spisak pekara nije javno objavljen, ali inspektori kažu da nema vekni sa nedozvoljenim aditivima, konzervansima, veštačkim bojama i drugim dodacima koji mogu da ugroze zdravlje kupaca.

– Nismo naišli na hleb koji je zdravstveno neispravan, već se najveći broj nepravilnosti i ovde se odnosi na to što pekari proizvod nisu poslali na analize, a ima i grešaka u deklarisanju. Najčešće zbog neadekvatnog označavanja upakovanog hleba, ali i onog koji se prodaje u rinfuzu – objašnjava Vujović i ponavlja da pored neupakovanog hleba na rafu mora da bude nalepnica sa cenom, nazivom proizvođača i gramažom.

Inspektori su, ipak, jednoj prestoničkoj pekari zabranili da proizvodi hleb.

– Nisu ispunjavali minimalne tehničke uslove, odnosno nisu imali dovoljan broj prostorija – ističe naš sagovornik, a kako saznajemo, reč je o pekari u Novom Beogradu.

Protiv vlasnika kontrolisanih objekata podneto je 27 prekršajnih prijava i četiri prijave za privredni prestup, a 21 pekaru inspektori su naložili da ukloni pojedine nedostatke.

S. Despotović