Književna princeza

NIN-ovu nagradu dobila je Grozdana Olujić, svetski poznati pisac bajki, pripovedač i romansijer, antologičar i prevodilac, za roman poetskog naslova „Glasovi u vetru”, koji je objavila Srpska književna zadruga u stotom, jubilarnom „Kolu”. Grozdana Olujić je počasni građanin Osla, počasni član Univerziteta u Ajovi (SAD), nosilac danskog Viteškog ordena (Daneborg) za zasluge na polju književnosti.

Njene knjige su prevedene na 28 stranih jezika, objavljene su u Rusiji, Ukrajini, Kini, Litvaniji, Engleskoj, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj, Belgiji, Finskoj, Indiji, Danskoj, Holandiji, Sloveniji, Norveškoj, Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj, Rumuniji, SAD, Nemačkoj... Povremeno joj prijatelji iz belog sveta jave da se pojavila neka njena knjiga. Iznenadi se i obraduje, mada niko pre toga nije tražio dozvolu. Piraterija nije samo naš izum, ima je i u uređenim zemljama sveta.

Grozdana Olujić je rođena u Erdeviku. Nećemo reći koje godine, jer se damama ne broje godine. Ona nije samo dama, ona je princeza koja je iz svojih bajki iskoračila, nakratko, u realan svet, i jedva čeka da se ponovo vrati u bajku. Gimnaziju je završila u Bečeju, a diplomirala je i magistrirala na Univerzitetu u Beogradu, na grupi za engleski jezik i književnost.

Počela je da piše i objavljuje još u gimnazijskim danima u Bečeju, a prvi roman „Izlet u nebo”, koji je odmah dobio nagradu za najbolji roman na jugoslovenskim prostorima (izabran između 157 rukopisa), objavila je u dvadeset i drugoj godini. Roman je preveden na sve značajne jezike sveta, pretočen u pozorišnu predstavu, a po motivima romana snimljen je i čuveni film „Čudna devojka”. Potom su usledile knjige: „Glasam za ljubav” (nagrada za najbolji kratki roman), „Ne budi zaspale pse” i „Divlje seme”. Posle duge pauze, objavila je zbirku priča „Afrička ljubičica”. Za priču „Igra” iz te knjige dobila je prvu nagradu za najbolju kratku priču na međunarodnom konkursu u Arnsbergu (Nemačka). Gotovo sve priče iz ove zbirke našle su se u antologijama u Nemačkoj, SAD, Rusiji, Izraelu, Indiji, Engleskoj, Francuskoj...

Napisala je eseje o Kafki, Prustu, Virdžiniji Vulf, prevela drame Arnolda Veskera, Sola Beloua, Jukija Mišime, indijske književnice Amrite Pritam, roman Vilijama Kenedija, ali je ostala upamćena, pre svega, po knjigama bajki, literaturi za decu i onima koji su sačuvali dečju dušu: „Sedefna ruža”, „Nebeska reka”, „Dečak i Princeza”, „Princ oblaka”, „Zlatni tanjir”, „Kamen koji je leteo”, „Snežni cvet”, „Vilenjakova tajna”, „Jastuk koji je pamtio snove”, „Zvezdane lutalice”... Za ove knjige dobila je sve najznačajnije naše i svetske nagrade, od „Politikinog Zabavnika”, do „Mladog pokolenja” (dva puta), zatim „Zmajevih dečjih igara” (dva puta), „Zlatni leptir”, Povelju za životno delo „Stara maslina”, nagradu Svetske akademije za umetnost i kulturu (World Academy for Art and Culture, SAD), za najbolju bajku sveta. Dobitnik je i Povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije.

Na vreme je ušla u školske lektire i tu ostala. Nisu joj ništa mogli novi reformatori našeg školstva.

Zoran Radisavljević