Nagrada za „privođenje” Tonija Blera

Ako ugledate bivšeg nacionalnog lidera (još vrlo aktivnog u međunarodnoj diplomatiji i biznisu), priđite mu, ljubazno ga potapšite po ramenu i recite: „Privodim vas i pođite sa mnom u policijsku stanicu da budete saslušani kao počinilac zločina protiv mira.” „Šta trućaš, bre, to je nemoguće”, kazaćete, imajući u vidu svoju nenadležnost i njegove telohranitelje…

Ali, upravo takav poziv je sugrađanima, pa i građanima drugih zemalja, uputio velški novinar, pisac i aktivista Džordž Monbiot. Raspisao je internetsku „poternicu” (na adresi www.arrestblair.org) za dugogodišnjim britanskim premijerom Tonijem Blerom.

Smatra, kao i nekolicina „insajdera”, Blera odgovornim za „neosnovani i ničim neizazvani” ratni pohod (marta 2003.) na Irak, i sada sakuplja priloge iz kojih će dodeliti nagradu onome ko dotičnog „pokuša da privede” organima gonjenja. Od preksinoć, kada je nagradni fond začeo stotkom iz sopstvenog džepa, do juče rano popodne, saopštava, pristiglo mu je – 5.300 funti (jedna – oko 112 dinara) podržavalaca njegove alternativne akcije. Nada se ubrzavanju uplata jer „što nagrada bude veća, tim će se više ljudi potruditi da je osvoje”, napisao je u londonskom „Gardijanu”, uz opsežno obrazloženje razložnosti poduhvata.

Ne zanosi se, priznaje, da će Bler zaista biti uhapšen na predloženi način. Ali i veruje da bi pokušaj te vrste imao vanredan simbolički i politički značaj.

Bez iluzija je, objašnjava, iz dva razloga: prvo, da ni vlada ni opozicija (kao svojevremeni saučesnik u donošenju odluke o invaziji) „nemaju interesa” za pozivanje ondašnjeg lidera na pravosudnu odgovornost; drugo, u zemlji „gde je ilegalno nošenje majica sa agresivnim natpisima, još nema mogućnosti za krivično gonjenje počinilaca masovnog ubistva u inostranstvu”. Autor precizira da je, lišen pravnog osnova (po Povelji UN – samoodbrane ili odluke Saveta bezbednosti), napad na Irak bio – masovno ubistvo i agresija (i po principima Nirnberškog procesa nacistima posle Drugog svetskog rata i po savremenom Statutu Stalnog međunarodnog krivičnog suda).

Sluti, istovremeno, da će originalnom akcijom, uz očekivani publicitet, povećati pritisak na sudske i političke organe. Da usavrše, proizlazi, pravdu tako da ne bude poštede sunarodnika za učinjene zločine protiv mira u inostranstvu, uz ostalo i zato što nikome, a pogotovu zemlji s razrađenom vladavinom zakona, ne priliče masovna ubijanja.

Monbiotova akcija nadovezuje se na tekuću britansku zvaničnu istragu, pod rukovodstvom Džona Čilkota, o okolnostima pod kojima je vlada u Londonu donela odluku o učešću u invaziji na Irak, pri čemu su se već čule optužbe na Blerov račun. U javnosti se takođe šire vrlo neugodne verzije po ondašnjeg premijera – kao „američke pudlice”, pretendenta na udeo u kontroli petrolejskog „eldorada”, i lidera koji se nadao (pogrešno, jer su se izjalovile lagodne prognoze o razvoju situacije na frontu) da će mu veliki rat poboljšati istorijski rejting.

Eksperiment s pozivom na privođenje Blera pobuđuje, reklo bi se, šira preispitivanja. I u Americi je bilo zahteva da se bivši šef Bele kuće Džordž Buš pozove makar na političku odgovornost za neopravdani napad na Irak, pa – ništa. Spremnosti da se sopstvenim liderima delotvorno sudi – za ratne zločine ili teror nad sopstvenim narodom – nije bilo dovoljno ni na Balkanu, Bliskom i Dalekom istoku, ni u Africi, ni u Južnoj Americi (sa izuzetkom Argentine, čiji se početno uverljiv proces kasnije relativizovao da bi, ipak, opstao).

Bler je, ipak, specifičan (i još nekompletiran) slučaj. Pristalice su ga uzdizale kao „džokera” za razna „kockanja”, ali se sada konstatuje (na primer u „Volstrit džornalu”) da je propala njegova kandidatura za prvog predsednika Evropske unije, da nije dovoljno efikasan u poverenoj mu posredničkoj misiji između Izraela i Palestinaca, kao i da je (što se čuje i iz krugova stranačkih mu kolega) unosnim privatnim aranžmanima unovčio svoj negdašnji državnički status, pa da je, svim tim potezima, umanjio i šanse svojim laburistima (u nadmetanju s konzervativcima) za ostanak na vlasti, ionako uzdrmane finansijskim potresima.

Pred istražnom komisijom Bler bi trebalo da se pojavi prekosutra, u petak. Kažu da se za to propitivanje priprema „danonoćno”.

List „Dejli mejl” najavljuje da bi troškovi obezbeđivanja (od nagoveštenih antiratnih demonstranata) njegovog pojavljivanja pred istražiteljima mogli da dostignu iznos od 250.000 funti. U taj izdatak za poreske obveznike verovatno su ukalkulisane i mere predostrožnosti protiv pretendenata na Monbiotovu nagradu, čija simbolika prevazilazi domete uobičajenih računica…