Dijamanti na železničkoj stanici

Specijalno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Petra Radonjića (41) zbog 12 teških krađa počinjenih u jednoj nedelji maja 2000. godine u japanskim gradovima Kjoto, Tojonaka, Amagasati, Ibaraki i Ikeda, saznaje "Politika". Ovaj Nikšićanin, koga je Japan zapamtio po tome što je uspeo da se iz zatvora u Osaki domogne slobode i nestane, posle tri meseca ćutanja priznao je navode optužbe koja ga tereti za krađu dijamanata vrednih 750.000 avra.

Radonjić je u pljačkaške pohode išao sa troje saučesnika – Mitrom Boškovićem, Slavicom Radovanović i Đurđicom Đurić. Sa njima je uhapšen tokom trinaeste pljačke u gradu Ikeda, 14. maja 2000. godine. Dok je Radonjić štrajkovao glađu, izdejstvovao prelazak u bolnicu, a zatim i bekstvo iz nje, njegovi saučesnici priznali su sve i još tada okajali svoje grehe u zemlji izlazećeg sunca. Radonjić će se sa pravdom suočiti u Beogradu, gde godinama živi pod novim imenom – Petar. U vreme pljački u Japanu zvao se Zdravko.

"Recept" za pljačke ove grupe bio je uvek isti. Radonjić i devojke zagovarali su prodavce u zlatarama. Bošković je delovao nezainteresovano krijući se iza Radonjićevih širokih leđa. Dok su ostali sa prodavcima pričali na engleskom, on im je na srpskom davao instrukcije u stilu "Pomeri se levo, desno, nazad". Zatim je, sakriven iza njih, iz vitrina neometano vadio vredan nakit. Samo jednom se desilo da Bošković iz neke vitrine nije uspeo da izvuče nakit, pa je to umesto njega uradio Radonjić.

U juvelirnicama su se uvek zadržavali dugo, trudeći se da im prodavci otvore što više vitrina. Imali su običaj da kupe neki manje skup komad nakita i naruče mnogo vredniji. Jednom se desilo da su napravili tako veliku porudžbinu da su im prodavci iz zlatare čak dali poklon. Narudžbinu, razume se, nisu platili.

Prodavcima je uglavnom trebalo vremena da shvate šta se dešavalo pred njihovim očima dok su usluživali ove "kupce". U jednom slučaju proteklo je nedelju dana da otkriju da su pokradeni. Sav plen u dijamantima grupa je skrivala u garderobi za prtljag na Železničkoj stanici u Osaki, kako policija, u slučaju hapšenja, ništa ne bi pronašla kod njih. To skrovište otkrili su sami kada su uhapšeni.

Istragom u Japanu utvrđeno je da je saučesnik grupe bio izvesni Dejan iz Milana, koji im je obezbedio lažne pasoše za put. Njemu su davali dijamante. Najveći deo novca među sobom su delili Radonjić i Bošković, dok su devojkama davali manje sume.