Od 300.000 Nišlija radi svega 43.000

Niš – Prema zvaničnim podacima Regionalne privredne komore u Nišu, gradu sa oko 300.000 stanovnika, radi 43.000 ljudi. Od tog broja čak 38.000 je u republičkim i gradskim organima, javnim preduzećima, zdravstvenim ili obrazovnim ustanovama. Prosto rečeno, gro zaposlenih Nišlija plate prima iz kase državnog ili gradskog budžeta, a samo pet hiljada uposlenih radi u preduzetničkim firmama i dolaze do zarade u nekoj od proizvodnih oblasti. Možda se za ovo ne bi ni saznalo da podatke nije izneo Stojan Prokopović, sekretar Gradske organizacije Crvenog krsta, govoreći o sve većem broju socijalnih slučajeva u gradu i korisnika pomoći „narodne kuhinje”.

Poslednjih godina u Nišu uloženo je puno napora mnogo u oživljavanje zamrle privrede kako bi grad potražio izlazak iz krize. Promovisano je posebno privatno preduzetništvo uz isticanje kreditiranja malih preduzeća i firmi kako bi posao dobilo što više Nišlija.

Političari su širili optimizam, ali ih je, nažalost, u svemu demantovala zvanična statistika kroz uporedne podatke o broju nezaposlenih i onih koji imaju radna mesta i rade.

Tako je, prema najnovijim statističkim pokazateljima Nacionalne službe za zapošljavanje, na evidenciji nezaposlenih trenutno oko 35.000 Nišlija.

Zbog skoro neverovatnih podataka Prokopović se osvrnuo i na ne baš davnu prošlost:

– Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, u Nišu je živelo oko 180.000 stanovnika. Na platnim spiskovima privrednih organizacija, poput Elektronske, Mašinske, Duvanske industrije, „Niteksa”, Industrije obojenih metala „Đuro Salaj”, Industrije gumenih proizvoda „Vulkan” i drugih preduzeća i banaka, kao i u privatnom sektoru i republičkim i opštinskim ustanovama i organima, bilo je oko sto hiljada radnika...

Nije samo problem, ističe on, što na jednog zaposlenog dolazi maltene jedan nezaposleni. Problem je u računici koja kaže sledeće: ako 43.000 Nišlija ima posao, a 35.000 ga traži, to je onda manje od 80.000 radno sposobnih. A u gradu je oko tri stotine hiljada stanovnika.

Šta je sa više od 200.000 ljudi? Gde oni rade i od čega žive?

Milovan Kocić, predsednik Regionalne privredne komore, potvrđuje ove šokantne podatke po kojima na jednog radnika dolazi više od sedam onih koji ne rade (penzioneri, đaci, studenti...). On kaže da već nekoliko meseci uporno pokušavaju da utvrde šta je sa velikim brojem onih koji nisu na spiskovima nezaposlenih i nemaju radnu knjižicu. Pretpostavlja se da je mnogo onih koji rade na crno zbog čega je u toku kontrola firmi. Posebno će biti „skenirane” uslužne delatnosti – restorani, kafići, trgovine, jer se veruje da u njima radi najviše neprijavljenih, a zbog čega gube i država i ti radnici koji nemaju ni socijalno ni penziono.

Toma Todorović