Traume kao posledica ratova i katastrofa

Oko 10 odsto ukupne populacije Srbije posle traumatičnih događaja uđe u posttraumatski stresni sindrom, što predstavlja i svetski prosek, rekla je juče psihijatar Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije. Ona je na skupu „Posttraumatski stresni poremećaj: savremeni tokovi u istraživanju i lečenju” održanom na Vojnomedicinskoj akademiji objasnila da su masovne traume posledica ratova koji su vođeni na području bivše Jugoslavije, ali i zemljotresa, prirodnih i društvenih patnji, napomenuvši da je u Srbiji u porastu masovni saobraćajni traumatizam.

– Posttraumatski stresni poremećaj je tema koja okupira sve slojeve društva, posebno psihijatre, budući da su oni neposredno zaduženi za lečenje obolelih od psihičkih tegoba posle masovnih traumatičnih događaja – istakla je Đukić-Dejanović.

Stručni simpozijum na VMA organizovale su Klinika za psihijatriju VMA, Udruženje psihijatara Srbije i Psihijatrijska sekcija Srpskog lekarskog društva, a učestvovalo je više od 400 psihijatara i stručnjaka koji se bave mentalnim zdravljem iz svih zdravstvenih ustanova u Srbije.

Skup je otvorio načelnik VMA, general-major profesor dr Miodrag Jevtić, koji je istakao da stručnjaci ove ustanove i zdravstveni radnici u našoj zemlji imaju zadatak i obavezu da sagledaju sadašnjost i osmisle zdravu budućnost naroda.

Ovaj poremećaj podrazumeva razvoj karakterističnih simptoma koji traju duže od jednog meseca, zajedno s poteškoćama u normalnom življenju i funkcionisanju posle suočavanja sa ugrožavajućim i traumatičnim iskustvom. Prema nekim podacima, rizik da obole imaju pripadnici vojnih snaga koji su bili na bojištu i civili koji su pretrpeli traume u ratu^, osobe koje su silovane, seksualno ili fizički zlostavljane, oni koji su preživeli ili bili svedoci događaja opasnih po život^, kao i ljudi koji su preživeli prirodne katastrofe, poput tornada i zemljotresa.