Pitanje vremena

Mračni, dekonstruisani bluz Džefrija Li Pirsa koji šiklja sa ploča njegovog matičnog benda „Gun Club” dobija, kako vreme prolazi, sve više poštovalaca. Smrti naklonjen, poročan i opak, Pirs se tokom svog kratkog, burnog i nesrećnog života kockao otvorenih karata sa smrću. Ta dijabolična hrabrost, koja se ogleda i u njegovoj muzici, izaziva poštovanje i divljenje kako kod publike tako i kod muzičara. Album „We Are Only Riders - The Jeffrey Lee Pierce Sessions Project” to pokazuje.

Zaplet priče koja prati ovu ploču kao da je pozajmljen iz modernih filmova ili romana. Slučajno pronađeni artefakt pokreće niz neobičnih događaja. Gitarista Saipris Grouv, nekadašnji saradnik Džefrija Li Pirsa, je, naime, pre nekoliko godina rešio da sredi kuću u kojoj živi. Na tavanu je pronašao gomilu zaboravljenih audio-kaseta. Na jednoj je pisalo „JLP Songs”. Kada je ubacio u kasetofon otkrio je da se na njoj nalaze skice za pesme koje je Džefri Li pravio dok su snimali album „Ramblin' Jeffrey Lee & Cypress Grove With Willie Love”.

Nizak audio-kvalitet snimaka nije omogućavao objavljivanje. Trebalo je nešto drugo uraditi. Tako je nastala ideja za projekat čiju konačnu realizaciju predstavlja ovaj album. Učešće su uzeli Nik Kejv, Mark Lanegan, Debi Heri, „The Raveonettes”, Dejvid Judžin Edvards, Lidija Lanč i drugi.

Džefri Li Pirs se vozio crnim vozom, kako je pevao u pesmi „Black Train”, sa epohalnog albuma „Fire Of Love” benda „Gun Club”. U bluzerskoj mitologiji se zna kuda taj voz putuje. Može se pretpostaviti da su mu saputnici bili Voren Zivon, Tauns Van Zant, Dženis Džoplin i Grem Parsons. „Džefri je bio u dodiru sa nečim veoma velikim i veoma mračnim. Mislim da je znao da je sve samo pitanje vremena” – rekao je Henri Rolins, hardkor ratnik i kasniji pesnik.

Ako bi se zapitali ko na aktuelnoj sceni najbolje spravlja ubitačni koktel od močvarnog bluza, krvavog panka i kantri pesama o smrti – što je nekada bila Pirsova specijalnost – imena Nika Kejva i Marka Lanegana bi prva pala na pamet. Nije ni čudo da su njihove interpretacije obeležile ovaj projekat. U Kejvovom izvođenju numere „Ramblin' Mind” sablasni kantri lament i sumorni brehtovski moritat igraju, kao figura i pozadina, mračni ples. Mark Lanegan je pesmu „Constant Waiting” izveo iz pozicije čoveka za koga više ne postoji mrak u koji nije zalazio.

Vim Venders je rekao: „Za mene je Džefri Li Pirs jedan od najvećih bluz pevača svih vremena. Ako bismo ukrstili Džima Morisona i Sana Hauza dobili bismo Džefrija.” Neumerena fanovska izjava koja nije daleko od istine. Bilo kako bilo, niko nije pevao bluz kao Džefri Li Pirs, da parafraziramo Boba Dilana. Put je dalek, a mi smo samo prolaznici, kaže se u jednom Pirsovom stihu. O tome se radi u njegovoj muzici. O prolaznosti stvari i života. Zato je nezaboravna i moćna.