Питање времена

Мрачни, деконструисани блуз Џефрија Ли Пирса који шикља са плоча његовог матичног бенда „Gun Club” добија, како време пролази, све више поштовалаца. Смрти наклоњен, порочан и опак, Пирс се током свог кратког, бурног и несрећног живота коцкао отворених карата са смрћу. Та дијаболична храброст, која се огледа и у његовој музици, изазива поштовање и дивљење како код публике тако и код музичара. Албум „We Are Only Riders - The Jeffrey Lee Pierce Sessions Project” то показује.

Заплет приче која прати ову плочу као да је позајмљен из модерних филмова или романа. Случајно пронађени артефакт покреће низ необичних догађаја. Гитариста Саиприс Гроув, некадашњи сарадник Џефрија Ли Пирса, је, наиме, пре неколико година решио да среди кућу у којој живи. На тавану је пронашао гомилу заборављених аудио-касета. На једној је писало „JLP Songs”. Када је убацио у касетофон открио је да се на њој налазе скице за песме које је Џефри Ли правио док су снимали албум „Ramblin' Jeffrey Lee & Cypress Grove With Willie Love”.

Низак аудио-квалитет снимака није омогућавао објављивање. Требало је нешто друго урадити. Тако је настала идеја за пројекат чију коначну реализацију представља овај албум. Учешће су узели Ник Кејв, Марк Ланеган, Деби Хери, „The Raveonettes”, Дејвид Јуџин Едвардс, Лидија Ланч и други.

Џефри Ли Пирс се возио црним возом, како је певао у песми „Black Train”, са епохалног албума „Fire Of Love” бенда „Gun Club”. У блузерској митологији се зна куда тај воз путује. Може се претпоставити да су му сапутници били Ворен Зивон, Таунс Ван Зант, Џенис Џоплин и Грем Парсонс. „Џефри је био у додиру са нечим веома великим и веома мрачним. Мислим да је знао да је све само питање времена” – рекао је Хенри Ролинс, хардкор ратник и каснији песник.

Ако би се запитали ко на актуелној сцени најбоље справља убитачни коктел од мочварног блуза, крвавог панка и кантри песама о смрти – што је некада била Пирсова специјалност – имена Ника Кејва и Марка Ланегана би прва пала на памет. Није ни чудо да су њихове интерпретације обележиле овај пројекат. У Кејвовом извођењу нумере „Ramblin' Mind” сабласни кантри ламент и суморни брехтовски моритат играју, као фигура и позадина, мрачни плес. Марк Ланеган је песму „Constant Waiting” извео из позиције човека за кога више не постоји мрак у који није залазио.

Вим Вендерс је рекао: „За мене је Џефри Ли Пирс један од највећих блуз певача свих времена. Ако бисмо укрстили Џима Морисона и Сана Хауза добили бисмо Џефрија.” Неумерена фановска изјава која није далеко од истине. Било како било, нико није певао блуз као Џефри Ли Пирс, да парафразирамо Боба Дилана. Пут је далек, а ми смо само пролазници, каже се у једном Пирсовом стиху. О томе се ради у његовој музици. О пролазности ствари и живота. Зато је незаборавна и моћна.