Muzikom preko zidova

U onoj godini Mocartovoj (2006) razgovarali smo sa Darkom Brlekom, klarinetistom koji je i na visokim „položajima” u svetu muzike. Došao je tada iz Ljubljane da, sa Simfonijskim orkestrom RTS, odsvira na Kolarcu poslednji Mocartov koncert. Nedavno smo ga ponovo videli ovde, bez klarineta, u svojstvu direktora prestižnog Ljubljanskog festivala i predsednika Evropske asocijacije festivala (EFA). I kući se nije vratio neobavljenog posla.

Ugovoreno je gostovanje Pozorišta na Terazijama na ljubljanskim Križankama: dve festivalske večeri (možda i tri) u julu, sa mjuziklom „Maratonci trče počasni krug”. Osim toga, razgovarano je o mogućnostima da i Belef, poput Bemusa, postane član EFA. Preporučen je i evidentiran kao kandidat, a u februaru će se znati da li je i primljen u ovo probrano festivalsko društvo.

„Maratonci” su i danas za nas kultni film. I radujem se tom naslovu na Ljubljanskom festivalu, baš kao što mi je bilo drago kada su nas posećivali Beogradska filharmonija, Stefan Milenković, Sreten Krstić, Smiljka Isaković... – kaže direktor Brlek. – Mi volimo goste sa ovih prostora. Premda nisu naročito veliki, ti prostori su neverovatno raznoliki. Kakvo šarenilo kultura, jezika, vera, običaja...? A sve je tako blizu, pa mi smo za samo četiri i po sata kolima stigli do Beograda.

„Njegov” Ljubljanski festival jeste velika marka u regionu (fond mu je pet miliona evra), ali sagovornika podsećamo kako će uskoro, neko vreme, biti malo u senci Maribora, evropske prestonice kulture 2012. godine.

Tačno je to, kaže, oči Evrope biće uprte u ovaj grad, premda je taj događaj, u stvari, i znatno više od Maribora. U projekt je uključeno još šest gradova iz okoline, iz Štajerske. Pripomoći će, naravno, i Ljubljana, i to jednim velelepnim festivalom, koji će tada napuniti 60 godina, baš kao i EFA, čiji je vršnjak.

 „EFA je pre desetak godina imala svoje turbulencije i bilo je malo neobično da njen predsednik postane neko iz jedne male zemlje. Tada smo se preselili iz Ženeve u Gent. Desilo se da ja kao kandidat dobijem većinu i onda smo se potrudili da nam se pridruže neki novi, ali i vrate neki stari, članovi kao što je Edinburg. Ja sam se prilično angažovao da u EFA uđu i festivali iz ovih novih država: Zagrebački bijenale, Ohridsko leto, Sarajevska zima, Mostarsko proljeće...”, kaže Brlek.

Pomenuta Ženeva je rodno mesto asocijacije nastale 1952. po ideji švajcarskog filozofa Denija de Ružmona i poznatog kompozitora i dirigenta Igora Markeviča. U početku je EFA bila asocijacija muzičkih festivala, ali se vremenom to proširilo, muzika je ostala samo crvena linija ovog festivalskog društva. Danas je tu 112 festivala i 13 nacionalnih udruženja. A zašto je na početku bila samo muzika? Brlek je objasnio:

Posle velikog rata, muzika je bila najpogodnija za nova okupljanja, jer svojim unilateralnim jezikom ne stvara konflikte. Ili ih, barem, najmanje stvara. Sa muzikom se najlakše ostvaruju prvi umetnički „dijalozi”. U njenom univerzalnom jeziku one umetničke „oštrice” teže dolaze do izražaja, premda se, da ne preterujemo, i muzika katkad koristi u propagandne svrhe. Čak i bez teksta. Nema sasvim nevine umetnosti!   

Belef je pred vratima EFA i zanimalo nas je kako se tačno ulazi u to odabrano društvo:

Ono što se podrazumeva jesu dobri umetnički standardi. O kandidatu odlučuje skupština EFA, to jest direktori festivala koji su već u tome, a ja sam samo jedan od jednakih. Na glasanju morate imati prostu većinu: pola, plus jedan glas. Više od sto ljudi učestvuje u tom glasanju. Mi smo jedna zaista demokratska asocijacija. Postati naš član je priznanje i pohvala nečijem radu.

-----------------------------------------------------------

„Ovde mi je uvek dobro”

– Meni Beograd mnogo znači. Bio sam tu na radnoj akciji 1979. Bilo mi je 15 godina. Imao sam ovde i mnogo koncerata i, uopšte, mnoge lepe stvari tu su mi se desile. Mnogi ljudi iz sveta kulture moji su prijatelji. Dođem ja ovde i sa familijom. Kad sam prvi put, posle onog razlaza, došao da sviram, u Skupštini grada, video sam da tu stoje i neki pokloni grada Ljubljane gradu Beogradu. Dovoljno da vam to pokrene sećanja... Uvek se dobro osećam ovde, a nadam se i Beograđani na našem festivalu – kaže dobro raspoloženi Darko Brlek. 

-----------------------------------------------------------

Gent – prava prestonica

– U kancelariji EFA u Gentu samo je pet zaposlenih i sav taj trošak poklon je ovoga grada, drugog po veličini u Belgiji. U njemu žive ljudi 227 nacionalnosti. To je pravo mesto za „prestonicu” ovog interkulturalnog dijaloga.

Godišnje sam tamo samo dve nedelje, ali sam redovno na vezi sa našim ofisom. Mnogo više sam na festivalima, skoro dva meseca – kaže predsednik EFA.

M. Šehović