Музиком преко зидова

У оној години Моцартовој (2006) разговарали смо са Дарком Брлеком, кларинетистом који је и на високим „положајима” у свету музике. Дошао је тада из Љубљане да, са Симфонијским оркестром РТС, одсвира на Коларцу последњи Моцартов концерт. Недавно смо га поново видели овде, без кларинета, у својству директора престижног Љубљанског фестивала и председника Европске асоцијације фестивала (ЕФА). И кући се није вратио необављеног посла.

Уговорено је гостовање Позоришта на Теразијама на љубљанским Крижанкама: две фестивалске вечери (можда и три) у јулу, са мјузиклом „Маратонци трче почасни круг”. Осим тога, разговарано је о могућностима да и Белеф, попут Бемуса, постане члан ЕФА. Препоручен је и евидентиран као кандидат, а у фебруару ће се знати да ли је и примљен у ово пробрано фестивалско друштво.

„Маратонци” су и данас за нас култни филм. И радујем се том наслову на Љубљанском фестивалу, баш као што ми је било драго када су нас посећивали Београдска филхармонија, Стефан Миленковић, Сретен Крстић, Смиљка Исаковић... – каже директор Брлек. – Ми волимо госте са ових простора. Премда нису нарочито велики, ти простори су невероватно разнолики. Какво шаренило култура, језика, вера, обичаја...? А све је тако близу, па ми смо за само четири и по сата колима стигли до Београда.

„Његов” Љубљански фестивал јесте велика марка у региону (фонд му је пет милиона евра), али саговорника подсећамо како ће ускоро, неко време, бити мало у сенци Марибора, европске престонице културе 2012. године.

Тачно је то, каже, очи Европе биће упрте у овај град, премда је тај догађај, у ствари, и знатно више од Марибора. У пројект је укључено још шест градова из околине, из Штајерске. Припомоћи ће, наравно, и Љубљана, и то једним велелепним фестивалом, који ће тада напунити 60 година, баш као и ЕФА, чији је вршњак.

 „ЕФА је пре десетак година имала своје турбуленције и било је мало необично да њен председник постане неко из једне мале земље. Тада смо се преселили из Женеве у Гент. Десило се да ја као кандидат добијем већину и онда смо се потрудили да нам се придруже неки нови, али и врате неки стари, чланови као што је Единбург. Ја сам се прилично ангажовао да у ЕФА уђу и фестивали из ових нових држава: Загребачки бијенале, Охридско лето, Сарајевска зима, Мостарско прољеће...”, каже Брлек.

Поменута Женева је родно место асоцијације настале 1952. по идеји швајцарског филозофа Денија де Ружмона и познатог композитора и диригента Игора Маркевича. У почетку је ЕФА била асоцијација музичких фестивала, али се временом то проширило, музика је остала само црвена линија овог фестивалског друштва. Данас је ту 112 фестивала и 13 националних удружења. А зашто је на почетку била само музика? Брлек је објаснио:

После великог рата, музика је била најпогоднија за нова окупљања, јер својим унилатералним језиком не ствара конфликте. Или их, барем, најмање ствара. Са музиком се најлакше остварују први уметнички „дијалози”. У њеном универзалном језику оне уметничке „оштрице” теже долазе до изражаја, премда се, да не претерујемо, и музика каткад користи у пропагандне сврхе. Чак и без текста. Нема сасвим невине уметности!   

Белеф је пред вратима ЕФА и занимало нас је како се тачно улази у то одабрано друштво:

Оно што се подразумева јесу добри уметнички стандарди. О кандидату одлучује скупштина ЕФА, то јест директори фестивала који су већ у томе, а ја сам само један од једнаких. На гласању морате имати просту већину: пола, плус један глас. Више од сто људи учествује у том гласању. Ми смо једна заиста демократска асоцијација. Постати наш члан је признање и похвала нечијем раду.

-----------------------------------------------------------

„Овде ми је увек добро”

– Мени Београд много значи. Био сам ту на радној акцији 1979. Било ми је 15 година. Имао сам овде и много концерата и, уопште, многе лепе ствари ту су ми се десиле. Многи људи из света културе моји су пријатељи. Дођем ја овде и са фамилијом. Кад сам први пут, после оног разлаза, дошао да свирам, у Скупштини града, видео сам да ту стоје и неки поклони града Љубљане граду Београду. Довољно да вам то покрене сећања... Увек се добро осећам овде, а надам се и Београђани на нашем фестивалу – каже добро расположени Дарко Брлек. 

-----------------------------------------------------------

Гент – права престоница

– У канцеларији ЕФА у Генту само је пет запослених и сав тај трошак поклон је овога града, другог по величини у Белгији. У њему живе људи 227 националности. То је право место за „престоницу” овог интеркултуралног дијалога.

Годишње сам тамо само две недеље, али сам редовно на вези са нашим офисом. Много више сам на фестивалима, скоро два месеца – каже председник ЕФА.

М. Шеховић