Najmanje desetak

Ukoliko želi da uhvati priključak s razvijenim delom sveta, Srbija će u godinama koje dolaze morati da izgradi desetak nuklearnih reaktora (elektrana) na svojoj teritoriji, jer trenutna globalna politika, imajući u vidu negativne klimatske promene na planeti, favorizuje proizvodnju i primenu ovog tipa energije.

To je stav našeg poznatog fizičara dr Krunoslava Subotića, nosioca zvanja zaslužni naučnik i nekadašnjeg direktora Instituta za nuklearne nauke „Vinča”.

– Pri svakom pominjanju nuklearne energije stiče se utisak da je reč o nekoj tabu-temi, a to, jednostavno, ne priliči zemlji koja pretenduje da bude u grupi civilizovanih. U svetu se beleži strahoviti porast populacije. Svakih 30 godina broj stanovnika planete se duplira i neminovno je da će doći do promena u strategiji razvoja civilizacije, a upravo 21. vek je vek u kome se odlučuje o budućnosti čovečanstva. Više nema vremena da se čeka – smatra Subotić.

Nafta nestaje

Prema rečima našeg sagovornika, rešavanje problema nuklearnog otpada, kada je reč o zemljama s nuklearnim elektranama koje ne poseduju kapacitete za preradu i skladištenje istrošenog goriva, zasniva se na politici takozvanog lizinga goriva.

– To znači da međunarodno priznati proizvođači nuklearnog goriva isporučuju gorivo na korišćenje po komercijalnim cenama i preuzimaju obavezu prihvatanja tog iskorišćenog goriva na reprocesiranje i skladištenje po isteku njegovog veka – objašnjava Subotić.

Kada je reč o obnovljivim izvorima izvorima energije (sunce, vetar, voda...), naš sagovornik podseća da je to veoma skupa, za neke nedostižna, tehnologija iskorišćavanja. On dodaje da, na primer, kilovat-čas sunčeve energije košta od 10 do 100 puta više od nuklearne.

– U nekom zamišljenom „energetskom kolaču” ugalj učestvuje sa 40 odsto, sa oko 20 odsto prisutni su nuklearna energija, hidroenergija i gas, a obnovljivi izvori energije, pre bih to nazvao dopunskim, sudeluju s veoma malim procentom. Ljudi prenebregavaju da nafta polako nestaje, a ugalj će za 100 godina takođe biti potrošen. Prirodnog uranijuma ima dovoljno za budućnost i zbog toga nuklearke imaju prednost. Za jedan kilovat-čas one troše 1,8 evrocenti, za ugalj vam treba dva, za gas četiri evrocenta – navodi Subotić.

Mora se uzdižu

„Politikin” sagovornik se slaže da je Sunce osnova života, ali podseća da je ova zvezda u stvari jedan veliki nuklearni reaktor koji nije ni pod kakvom kontrolom.

– I ove klimatske promene su rezultat nečega što se tamo dešava, a na šta mi ne možemo da utičemo – kaže Subotić. – Ipak, te promene nisu rezultat nuklearnog sagorevanja već termalnog – uglja posebno. Nuklearno ne ide u vazduh. Nema smisla plašiti javnost nečim što treba samo tehnološki savladati. Očekuje se da za 50 godina u svetu bude 1.700 nuklearnih elektrana. To znači da, ako se nađete na bilo kom mestu na planeti, u krugu od 100 kilometara imaćete jednu nuklearnu elektranu.

Doktor Krunoslav Subotić tvrdi da veća opasnost po ljude preti od gubitka kontrole nad termalnom elektranom nego nad nuklearnom.

– Ako se ne zaustavi sadašnji trend, proizvodnja energije se ne usmeri na ekološki čiste izvore, kao što je nuklearni, temperatura na planeti će se povećati za četiri ili pet stepeni u narednih sto godina. Članovi takozvane Džejson grupe, koji savetuju američkog predsednika o budućnosti čovečanstva, izračunali su da će nivo mora za 200 godina porasti za 50 metara, da će svake godine rasti 20-30 centimetara, što može izazvati cunamije, poplave – tvrdi Subotić.

Zbog svega toga, dr Krunoslav Subotić je uveren da je došao trenutak da se razmisli o stavljanju van snage Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, usvojenog još 1989. u tadašnjoj SFRJ jer je taj moratorijum upropastio mnoge stvari, pre svega školu koja je postojala na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i koja je odgajila najveće stručnjake za nuklearna pitanja.

– Uprkos svemu, stručnjaci još postoje i nije kasno da se oni uposle i da u određenom roku iškoluju novu generaciju. Konačno, jedna nuklearna elektrana pravi profit od nekoliko stotina miliona evra godišnje, tako da se investicija isplati za četiri, pet godina – zaključuje dr Krunoslav Subotić.