Atomski preporod

Nuklearni preporod najupečatljivije je obeležje novog energetskog poretka.

Da li je uranijum panaceja (sveisceljujući lek) 21. veka, u čijoj se najmanjoj čestici (pre dva i po hiljadugodišta Demokrit iz Abdere obznanio je da je nevidljivi atomos nedeljiv) krije deset miliona puta više energije nego u sabratu iz uglja?

Između kupanja u znoju (sveopšteg otopljenja) i dreždanja u mraku (pomanjkanja struje), najrazvijenije i najmnogoljudnije zemlje naveliko zidaju nove nuklearne elektrane. Od najstarije u Obninsku (Rusija), iz koje su atomski kilovati potekli 27. juna 1954. godine, do danas je u svetu sagrađeno 436 mirnodopskih reaktora, postrojenja u kojima se bombardovanjem jezgara obogaćenog uranijuma 235 (preradom se iznos prirodnog hemijskog elementa poveća sa 0,7 na 4-5 odsto) proizvodi električna struja.

Statistički iskazano: zadovoljava se 15 odsto (ili 372.000 megavata) sadašnjih svetskih potreba.

Moratorijum iz 1989.

Prema najsvežijim podacima iz januara, uveliko se gradi pedesetak, a predviđa se da u sledećih deset godina otpočne izgradnja 130 (ili više). U stručnim razmatranjima u opticaju je da započne zidanje još 200! Nuklearna industrija, ocenjuju upućeni, napreduje krupnim korakom (najbrže u Aziji), što nije ništa drugo do – veliki preporod.

(/slika2)Poslužimo li se najvišim procenama Svetskog nuklearnog udruženja, Kina bi na izmaku 21. stoleća trebalo da ima 2.800 reaktora iz kojih ističu kilovati, Indija 2.750, SAD 1.200, Brazil 330 i Rusija 200. A ceo svet, čak, 9.137! (Pojedinačna elektrana ima, najčešće, dva, četiri ili šest blokova-reaktora.) Zašto su nuklearke ponovo na ceni?

Prvo, ubrzano umnožavanje stanovništva (danas 6,6 a 2050. godine 9 milijardi) udvostručiće potrošnju struje do 2030. Drugo, sveopšte otopljenje, pretežno pospešeno (i pogoršano) gasovima „staklene bašte”, a najviše ugljen-dioksidom. Treće, sve veća potrošnja (i potražnja) u brzorastućim mnogoljudnim ekonomijama (Kina, Indija...). Četvrto, poskupljenje fosilnih goriva iz godine u godinu, a najpre nafte i prirodnog gasa. Peto, dugoročna dostupnost jeftinog uranijuma. I da ne nabrajamo.

Okružena nuklearkama u susedstvu (19 reaktora u pogonu i četiri u izgradnji), Srbija i odoleva i okleva. Samu sebe je uzaptila iza zakonskog „kineskog zida”, kao jedna od retkih zemalja u svetu koja je izglasala moratorijum na gradnju 1989, u predvečerje raspada SFRJ! S vremena na vreme, odjekne usamljeni glas da u atomskim kilovatima valja potražiti spas, ali ga brže-bolje ućutkaju javno iskazana osporavanja i strahovanja. Često nedovoljno potkrepljena proverenim činjenicama i pouzdanim predviđanjima.

Tako je na samom izmaku 2009. očas poreknuta izjava ruskog ambasadora u Beogradu, Aleksandra Konuzina, da će Rusija, po svemu sudeći, pomoći Srbiji da sagradi svoj nuklearni prvenac za proizvodnju struje. To nije uključeno u energetsku strategiju do 2015. i kraj! Potajne nade „nuklearnih lobista”, kako ih nepopustljivi „nuklearni ikonoborci”podsmešljivo i podrugljivo zovu, po ko zna koji put su se raspršile kao mehur od sapunice.

Rasipanje energije

U proračunima domaće energetske potrošnje do 2020. valja započeti od utvrđivanja očekivanog nacionalnog dohotka (industrijski rast) i željenog standarda građana. Ako je jedna mera 12.000 dolara društvenog proizvoda po stanovniku, neophodno je – prema grubim procenama – deset puta više instalisane snage, imajući u vidu strukturu domaće privrede.Na uglednom skupu, pre šest leta upriličenom, jasno i glasno je upozoreno da će našoj zemlji nedostajati 10.000 megavata energije! Odakle ih podmiriti?

Obim i sastav neobnovljivih energetskih rezervi su veoma nepovoljni: nafte i gasa, kvalitetnih energenata, ima jedva jedan odsto u (bilansnim) rezervama, preostalih 99 odsto čine razne vrste uglja, u kojem preovlađuje niskokvalitetni lignit (92 procenta ukupnih rezervi), pretežno u površinskim kopovima.

Uz sadašnji tempo sagorevanja u termoelektranama, domaće naslage uglja, bez Kosmeta, potrajaće oko 50 godina, a preostale reke, kad se zajaze, davaće još 15 odsto u poređenju sa sadašnjom ukupnom isporukom električne energije.

Voda je najznatniji obnovljivi izvor, koji nije iskorišćen u slivu Morave i delom na Dunavu, Drini, Limu i na oko 900 rečica i potoka, što predstavlja nešto više od 40 odsto ukupne prirodne snage. Preostali (biomasa, geotermalna, sunčeva itd.) mogli bi da budu, prema mišljenju stručnjaka, važna i korisna dopuna, uz prilična ulaganja i kreditne olakšice.

Za razliku od razvijenih zemalja, energetski siromašna Srbija je veliki rasipnik: troši kudikamo više električne energije na grejanje stanova i poslovnih zgrada i po jedinici proizvoda.

Stanko Stojiljković

-----------------------------------------------------------

Ukratko

. Iz Srednjeg veka upadamo direktno u atomsko doba.

. Šta će nam novi energenti? Mi smo ludi kao struja.

. Nije više Srbija do Tokija, nego Srbija do Hirošime.

Dragutin Minić Karlo