Атомски препород

Нуклеарни препород најупечатљивије је обележје новог енергетског поретка.

Да ли је уранијум панацеја (свеисцељујући лек) 21. века, у чијој се најмањој честици (пре два и по хиљадугодишта Демокрит из Абдере обзнанио је да је невидљиви атомос недељив) крије десет милиона пута више енергије него у сабрату из угља?

Између купања у зноју (свеопштег отопљења) и дреждања у мраку (помањкања струје), најразвијеније и најмногољудније земље навелико зидају нове нуклеарне електране. Oд најстарије у Обнинску (Русија), из које су атомски киловати потекли 27. јуна 1954. године, до данас је у свету саграђено 436 мирнодопских реактора, постројења у којима се бомбардовањем језгара обогаћеног уранијума 235 (прерадом се износ природног хемијског елемента повећа са 0,7 на 4-5 одсто) производи електрична струја.

Статистички исказано: задовољава се 15 одсто (или 372.000 мегавата) садашњих светских потреба.

Мораторијум из 1989.

Према најсвежијим подацима из јануара, увелико се гради педесетак, а предвиђа се да у следећих десет година отпочне изградња 130 (или више). У стручним разматрањима у оптицају је да започне зидање још 200! Нуклеарна индустрија, оцењују упућени, напредује крупним кораком (најбрже у Азији), што није ништа друго до – велики препород.

(/slika2)Послужимо ли се највишим проценама Светског нуклеарног удружења, Кина би на измаку 21. столећа требало да има 2.800 реактора из којих истичу киловати, Индија 2.750, САД 1.200, Бразил 330 и Русија 200. А цео свет, чак, 9.137! (Појединачна електрана има, најчешће, два, четири или шест блокова-реактора.) Зашто су нуклеарке поново на цени?

Прво, убрзано умножавање становништва (данас 6,6 а 2050. године 9 милијарди) удвостручиће потрошњу струје до 2030. Друго, свеопште отопљење, претежно поспешено (и погоршано) гасовима „стаклене баште”, а највише угљен-диоксидом. Треће, све већа потрошња (и потражња) у брзорастућим многољудним економијама (Кина, Индија...). Четврто, поскупљење фосилних горива из године у годину, а најпре нафте и природног гаса. Пето, дугорочна доступност јефтиног уранијума. И да не набрајамо.

Окружена нуклеаркама у суседству (19 реактора у погону и четири у изградњи), Србија и одолева и оклева. Саму себе је узаптила иза законског „кинеског зида”, као једна од ретких земаља у свету која је изгласала мораторијум на градњу 1989, у предвечерје распада СФРЈ! С времена на време, одјекне усамљени глас да у атомским киловатима ваља потражити спас, али га брже-боље ућуткају јавно исказана оспоравања и страховања. Често недовољно поткрепљена провереним чињеницама и поузданим предвиђањима.

Тако је на самом измаку 2009. очас порекнута изјава руског амбасадора у Београду, Александра Конузина, да ће Русија, по свему судећи, помоћи Србији да сагради свој нуклеарни првенац за производњу струје. То није укључено у енергетску стратегију до 2015. и крај! Потајне наде „нуклеарних лобиста”, како их непопустљиви „нуклеарни иконоборци”подсмешљиво и подругљиво зову, по ко зна који пут су се распршиле као мехур од сапунице.

Расипање енергије

У прорачунима домаће енергетске потрошње до 2020. ваља започети од утврђивања очекиваног националног дохотка (индустријски раст) и жељеног стандарда грађана. Ако је једна мера 12.000 долара друштвеног производа по становнику, неопходно је – према грубим проценама – десет пута више инсталисане снаге, имајући у виду структуру домаће привреде.На угледном скупу, пре шест лета уприличеном, јасно и гласно је упозорено да ће нашој земљи недостајати 10.000 мегавата енергије! Одакле их подмирити?

Обим и састав необновљивих енергетских резерви су веома неповољни: нафте и гаса, квалитетних енергената, има једва један одсто у (билансним) резервама, преосталих 99 одсто чине разне врсте угља, у којем преовлађује нискоквалитетни лигнит (92 процента укупних резерви), претежно у површинским коповима.

Уз садашњи темпо сагоревања у термоелектранама, домаће наслаге угља, без Космета, потрајаће око 50 година, а преостале реке, кад се зајазе, даваће још 15 одсто у поређењу са садашњом укупном испоруком електричне енергије.

Вода је најзнатнији обновљиви извор, који није искоришћен у сливу Мораве и делом на Дунаву, Дрини, Лиму и на око 900 речица и потока, што представља нешто више од 40 одсто укупне природне снаге. Преостали (биомаса, геотермална, сунчева итд.) могли би да буду, према мишљењу стручњака, важна и корисна допуна, уз прилична улагања и кредитне олакшице.

За разлику од развијених земаља, енергетски сиромашна Србија је велики расипник: троши кудикамо више електричне енергије на грејање станова и пословних зграда и по јединици производа.

Станко Стојиљковић

-----------------------------------------------------------

Укратко

. Из Средњег века упадамо директно у атомско доба.

. Шта ће нам нови енергенти? Ми смо луди као струја.

. Није више Србија до Токија, него Србија до Хирошиме.

Драгутин Минић Карло