Griz, brašno i puding nikako „na meru”

Premda smo svakodnevno svedoci toga da sve više građana doručkuje u pekari, ruča u restoranu brze hrane, a večera picu sa obližnjeg kioska, mnogo je i onih koji učestalije nego ranije svraćaju u takozvane prodavnice zdrave hrane.

Da li zbog brige o pravilnoj ishrani ili trenda, ovih radnji je sve više. Niču u svim delovima grada i posluju sve bolje. Ali, glavna dilema većine potrošača ostaje – koliko je zapravo zdrava hrana zdrava? Odakle stiže u prodavnice i koliko je dozvoljeno takvu hranu prodavati u džakovima, a ne u originalnim pakovanjima?

Pravo na rafove prodavnica zdrave hrane proizvodi poput soje i muslija stižu iz Japana, Švajcarske, Poljske, Nemačke, Kine i drugih zemalja, a ima i namirnica iz domaće proizvodnje, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Samo u toku minule godine na stranim tržištima nabavljeno je gotovo pola miliona tona proizvoda koji mogu da se nađu u prodavnicama zdrave hrane.

– Uvezeno je 472.000 tona pečuraka i proizvoda od pečuraka, začina, čajeva, šećera, skroba i njihovih prerađevina, kakaoa, čokolada, voća i povrća i proizvoda od voća i povrća, voćnih sokova, bezalkoholnih pića i drugih prehrambenih proizvoda – kažu u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede.

Sa naše granice vraćeno je i oko 433 tone „zdrave hrane”, a reč je o proizvodima od pečuraka iz Japana, jabukovom sirćetu iz Bosne i Hercegovine i voćnom soku iz Nemačke.

Prema podacima ovog ministarstva, u gradu je otvoreno oko 80 prodavnica zdrave hrane, ali se procenjuje da je taj broj daleko veći. Kada se bude završilo upisivanje u Centralni registar znaće se precizan broj ovih radnji.

Nutricionisti smatraju da od konzumiranje žitarica može biti jedino koristi.

– Takva hrana je dobra za probavu, a bogata je i vitaminom B. Soja je takođe blagotvorna za organizam i dobar je izvor proteina, ali je ne bi valjalo jesti svakog dana jer umanjuje apsorpciju minerala, pa se preporučuje dva puta nedeljno. Namirnice poput muslija, uvek su u kombinaciji sa jogurtom preporučljiv doručak – objašnjava Milka Kurteš, nutricionista specijalne bolnice „Banja Koviljača”.

Prilikom kupovine bitno je obratiti pažnju i kako trgovac čuva namirnice. Šta sme da se prodaje u rinfuzi, odnosno iz džakova, staklenih vitrina i drvenih fioka, a šta ne, određeno je pravilnicima. Tako je puding zabranjeno prodavati „na meru”, već samo u originalnim pakovanjima.

– Osim pudinga, u rinfuzi je zabranjeno nuditi i šećer, kafu, so, ulje, margarine, majoneze, sirće, pekarski kvasac, namaze, kečap, senf, supe, sosove, začine, skrob i proizvode od skroba, kakao u prahu, čokoladu u prahu, testenine, brašno, prekrupu, griz, klice, smrznuta testa i proizvode od brzo smrznutog testa, hlebne mrvice, smeše za oblaganje, smrznuto voće, pasterizovano voće i kaše od voća, voćni sirup, kompot, slatko, džem, marmeladu, voćni žele i voćni sir, voćni sok u prahu – navode detaljan spisak u Ministarstvu poljoprivrede.

U rinfuznom stanju trgovci mogu da prodaju čajeve, keks, krekere, čajna peciva, slana peciva, žita za doručak, semenke...

Da li se trgovci toga i pridržavaju, proveravaju poljoprivredni inspektori. U toku minule godine obavili su 110 kontrola u prodavnicama ovog tipa. Nepravilnosti je bilo u desetak odsto, odnosno u 12 radnji, a uglavnom su se odnosile na kršenje pravila o prodaji u originalnim pakovanjima.

– Izdali smo osam rešenja o zabrani prometa, četiri rešenja o otklanjanju nedostataka, osam zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i četiri prijave za pokretanje postupka zbog privrednog prestupa – kažu inspektori.

Iz Ministarstva poljoprivrede upućuju i savet potrošačima.

– Kupovati samo na mestima koja su predviđena za prodaju zdrave hrane, a izbegavati kupovinu u neregistrovanim objektima i na tezgama. Valja obratiti pažnju na deklaracije i ukoliko potrošači primete da uslovi čuvanja nisu zadovoljavajući hranu ne treba kupovati – savetuju u poljoprivrednoj inspekciji.