Zatvoren "dosije Basajev"

Svega nekoliko dana pred početak samita osam najmoćnijih država sveta u Sankt Peterburgu ruski predsednik Vladimir Putin u svoju beležnicu može da ubeleži jedan veliki pozitivan poen. Reč je, naravno, o likvidaciji neprikosnovenog lidera čečenskih terorista – Šamilja Basajeva. Čoveka za čiju glavu je raspisana nagrada od čak 10 miliona dolara, i za kojim su godinama tragali najveštiji pripadnici ruske Federalne službe bezbednosti. S obzirom na činjenicu da će članice "velike osmorke" i te kako imati šta da razgovaraju o borbi protiv međunarodnog terorizma, ispada da je zatvaranje "dosijea Basajev" pravi uvod u tu priču.

Ono što rukovodstvo u Moskvi posebno čini zadovoljnim svakako je to što su komentari na dešavanja u Ingušetiji (gde je i likvidirana teroristička grupa Basajeva), praktično, unisoni. Kako kod kuće, tako i u inostranstvu. Lideri svih političkih partija – od krajnje levice, do krajnje desnice – složni su u mišljenju da ovaj događaj, posle više od decenije ratovanja, predstavlja suštinsku prekretnicu u konačnom povratku ruske republike Čečenije u vode normalnog života. Slične reakcije stižu i iz sveta, a prve čestitke na adresu Vladimira Putina upućene su od američkog predsednika Džordža Buša i evropskog komesara za spoljne poslove Havijera Solane.

Promocija terora

Likvidacija "čečenskog Osame bin Ladena" bez sumnje će uneti izvesno osveženje u predstojeći samit. Ne treba smetnuti s uma da će učesnici ovog planetarnog događaja biti i dve zemlje koje nisu prezale da severnokavkaske teroriste iskoriste u svojoj, ne preterano naklonjenoj, politici prema Moskvi. Velika Britanija i dan-danas ne pristaje da Rusiji izruči Ahmada Zakajeva, nezvaničnog šefa diplomatije Islamske Republike Ičkerije (kako separatisti nazivaju Čečeniju), iako se ovaj direktno povezuje sa organizovanjem više terorističkih akcija. Sem toga, Forin ofis je odbio da se angažuje na sprečavanju emitovanja intervjua koji je Basajev 3. februara 2005. dao britanskoj televiziji "Kanal 4".

Slično je postupljeno u SAD gde je kroz mrežu televizije ABC, 2. avgusta 2005. u etar pušten razgovor Basajeva sa novinarom Andrejem Babickim, poznatim po svojim dobrim vezama sa čečenskim teroristima. U tom razgovoru sam Basajev je za sebe rekao da je "loš momak, bandit i terorista", ne skrivajući ni u jednom trenutku spremnost da i dalje ubija nenaoružane civile, žene i decu. Ovakve ispade "demokratskih partnera" u Rusiji su primili sa velikim nezadovoljstvom. Novinari ABC-a akreditovani u Moskvi hitno su poslati kućama.

Ruske službe bezbednosti pokazale su da su sposobne da se bore protiv najtežih oblika terorizma. Pre mesec dana likvidiran je i Abdulah Halib Saidulajev, koji je važio za nezvaničnog predsednika Čečenije i naslednika, takođe ubijenog, Aslana Mashadova. Separatistima je ostalo još da se oslone na Doku Umarova, Saidulajevljevog naslednika, ali teško je poverovati da on može sa istom snagom kao i njegovi prethodnici da predvodi pokret koji danas ne broji više od 1.000 do 2.000 ljudi. Sem toga, Čečeni su poznati po svojim plemenskim podelama, što borbu za pravog lidera čini krajnje komplikovanom.

Šamilj Salmanovič Basajev (rođen 14. januara 1965. u selu Dušne-Vedeno na jugoistoku Čečenije), koji je sebi dao i poduži pseudonim: Abdulah Šamilj abu Idriz Amir iz Brigade šahida "Rijadus Salihin", poreklom je iz porodice večitih buntovnika protiv ruske dominacije na severnom Kavkazu. Neposredno posle Oktobarske revolucije njegov deda se borio za stvaranje Severnokavkaskog emirata. Za kaznu, kompletna familija je, zajedno sa velikim brojem Čečena, a po naređenju Lavrentija Berije, deportovana u Kazahstan. U rodni kraj su vraćeni tek 1957. odlukom Nikite Hruščova.

Basajev je svašta pokušavao u životu, od bezuspešnog studiranja do jednako bezuspešne karijere prodavca kompjuterske opreme. Prilikom neuspelog pokušaja komunističkog prevrata u Moskvi 1991. podržao je budućeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina. Neki izvori navode da se tada smestio u blizini Belog doma naoružan ručnim bombama. Potom se pridružio Džoharu Dudajevu koji je unilateralno proglasio nezavisnost Čečenije. U žižu svetske javnosti dospeo je kada je sa još dvojicom istomišljenika oteo avion koji je leteo na liniji Mineralnije Vodi – Ankara. Srećom, otmica je okončana bez žrtava, a grupi Basajeva je dozvoljeno da se vrati u Čečeniju.

O Iraku u Sankt Peterburgu

U nečemu je ipak bio dobar – ratovanju. Kao vešt komandant istakao se još u vreme Prvog čečenskog rata (1994–1996). U junu 1995. je sa svojim ljudima upao u bolnicu u Buđonovsku zarobivši oko 1600 ljudi. Sve je okončano ubistvom 129 osoba i ranjavanjem 415. Potom je usledilo vojevanje u Abhaziji i Nagorno-Karabahu kao i odlazak u Avganistan i saradnja sa Al kaidom.

Drugi čečenski rat koji je izbio 1999. doneo mu je status najopasnijeg vojnog komandanta. Njegove akcije su, međutim, sve više skretale u vode klasičnog terorizma da bi kulminirale bombaškim napadima na stambene zgrade u Moskvi i Volgodonsku prilikom kojih je poginulo skoro 300 civila. Usledile su i druge spektakularne akcije poput otmice 900 ljudi u pozorištu Dubrovka u Moskvi, potom masakr ljudi i dece u školi u Beslanu itd.

U više navrata je proglašavan mrtvim, što usled pogrešnih podataka kojima su raspolagale ruske službe bezbednosti, što iz propagandnih razloga. Vest koja je obišla svet u ponedeljak pokazala se kao jedina tačna.

Rusija je pre mesec dana bila suočena sa još jednom dramom – otmicom svojih diplomata u Iraku. I pored svih uloženih napora, životi otetih nisu sačuvani. Moskva je za ovakav rasplet događaja i sve što se svakodnevno dešava u Iraku bez ikakvog uvijanja optužila SAD i njene koalicione snage u ovoj zemlji. Samit u Sankt Peterburgu sigurno će biti prilika da se i o tome porazgovara. A u tim razgovorima Moskva će svakako imati jak adut – likvidaciju najpoznatijeg čečenskog teroriste.

--------------------------------------------------------------------------

Potvrđena smrt Basajeva

MOSKVA – I ruske vlasti i čečenski separatisti potvrdili su juče smrt vođe čečenskih separatista Šamila Basajeva, navodeći, međutim, različite uzroke njegove pogibije.

Potpredsednik ruske vlade i minister odbrane Sergej Ivanov potvrdio je juče da je u Ingušetiji ubijen lider čečenskih separatista Šamil Basajev, kojeg je nazvao "ruskim Bin Ladenom". "Sumnje u to nema, Basajev je uništen, likvidiran", kazao je novinarima Ivanov, dodajući da je reč o velikoj pobedi specijalnih službi koje su sprovele operaciju.

On je, međutim, dodao da o detaljima "niko neće govoriti", odnosno da o tome imaju pravo da govore samo pripadnici Federalne službe bezbednosti i Nacionalni komitet za borbu protiv terorizma.

Ivanov je ukazao da se borba protiv gerilaca nastavlja, iako su, kako je kazao, separatisti ostali bez vođstva.

Čečenski gerilci su takođe potvrdili smrt Basajeva, ali navode da je on poginuo zbog neopreznosti, a ne u specijalnoj operaciji ruskih snaga bezbednosti.

Kako prenosi internet-izdanje Neswru.com, u njihovoj izjavi koja je juče objavljena na jednom od ekstremističkih sajtova, navodi se da je Basajev "poginuo u slučajnoj eksploziji kamiona koji je prenosio eksploziv" i da "nije bilo nikakve specijalne operacije".

Predstavnik "vojnog komiteta" Abu Amar izjavio je da su "Šamil i druga braća postali šehidi". Separatisti takođe tvrde da je je ubijeno samo troje gerilaca, a ne 11, kako navode ruske službe.

Predstavnik Federalne službe bezbednosti Ingušetije demantovao je tvrdnje gerilaca, ponavljajući da je Basajev poginuo u specijalnoj operaciji te službe, a ne slučajno.

Ruske vlasti su u ponedeljak saopštile da se Basajev nalazio u automobilu koji je bio u pratnji kamiona koji su specijalne snage digle u vazduh.
(Beta)

--------------------------------------------------------------------------

Odao ga mobilni telefon

MOSKVA – Jedan od lidera čečenskih separatista Šamil Basajev ubijen je ispaljivanjem rakete na mesto gde se nalazio, koje je ustanovljeno po signalu mobilnog telefona, izjavio je juče neimenovani predstavnik ruskih snaga bezbednosti Južnog federalnog okruga agenciji Itar-Tas. "Na isti način ubijen je u aprilu 1996. i predsednik takozvane Ičkerije (Čečenije) Džohar Dudajev", rekao je isti izvor ruskoj državnoj agenciji.

U upravi za odnose sa javnošću Federalne službe bezbednosti (FSB) nisu komentarisali te navode, ističe agencija.

FSB je juče saopštio da je Basajev, koji se nalazio i na međunarodnoj poternici, ubijen u Ingušetiji u specijalnoj operaciji.

Itar-Tas istovremeno prenosi izjavu visokog funkcionera ingušetijske policije da je zajedno sa Basajevom uništeno do deset komandira nelegalnih ekstremističkih formacija.

Ruski mediji javili su u ponedeljak da je Basajev bio u jednom od tri vozila koja su bila u pratnji kamiona napunjenog eksplozivom, u jednom selu nedaleko od Nazranja, centra Ingušetije.

Prvi lider separatista u Čečeniji, Dudajev, ubijen je 21. aprila 1996. nakon što je uočen signal njegovog satelitskog telefona, posle čega su iz aviona "suhoj-25" na tu lokaciju ispaljene dve samonavođene rakete.

Posle njegove pogibije, separatiste je predvodio Aslan Mashadov, koji je ubijen 8. marta prošle godine u selu Tolstoj-Jurt. (Tanjug)