Затворен "досије Басајев"

Свега неколико дана пред почетак самита осам најмоћнијих држава света у Санкт Петербургу руски председник Владимир Путин у своју бележницу може да убележи један велики позитиван поен. Реч је, наравно, о ликвидацији неприкосновеног лидера чеченских терориста – Шамиља Басајева. Човека за чију главу је расписана награда од чак 10 милиона долара, и за којим су годинама трагали највештији припадници руске Федералне службе безбедности. С обзиром на чињеницу да ће чланице "велике осморке" и те како имати шта да разговарају о борби против међународног тероризма, испада да је затварање "досијеа Басајев" прави увод у ту причу.

Оно што руководство у Москви посебно чини задовољним свакако је то што су коментари на дешавања у Ингушетији (где је и ликвидирана терористичка група Басајева), практично, унисони. Како код куће, тако и у иностранству. Лидери свих политичких партија – од крајње левице, до крајње деснице – сложни су у мишљењу да овај догађај, после више од деценије ратовања, представља суштинску прекретницу у коначном повратку руске републике Чеченије у воде нормалног живота. Сличне реакције стижу и из света, а прве честитке на адресу Владимира Путина упућене су од америчког председника Џорџа Буша и европског комесара за спољне послове Хавијера Солане.

Промоција терора

Ликвидација "чеченског Осаме бин Ладена" без сумње ће унети извесно освежење у предстојећи самит. Не треба сметнути с ума да ће учесници овог планетарног догађаја бити и две земље које нису презале да севернокавкаске терористе искористе у својој, не претерано наклоњеној, политици према Москви. Велика Британија и дан-данас не пристаје да Русији изручи Ахмада Закајева, незваничног шефа дипломатије Исламске Републике Ичкерије (како сепаратисти називају Чеченију), иако се овај директно повезује са организовањем више терористичких акција. Сем тога, Форин офис је одбио да се ангажује на спречавању емитовања интервјуа који је Басајев 3. фебруара 2005. дао британској телевизији "Канал 4".

Слично је поступљено у САД где је кроз мрежу телевизије АБЦ, 2. августа 2005. у етар пуштен разговор Басајева са новинаром Андрејем Бабицким, познатим по својим добрим везама са чеченским терористима. У том разговору сам Басајев је за себе рекао да је "лош момак, бандит и терориста", не скривајући ни у једном тренутку спремност да и даље убија ненаоружане цивиле, жене и децу. Овакве испаде "демократских партнера" у Русији су примили са великим незадовољством. Новинари АБЦ-а акредитовани у Москви хитно су послати кућама.

Руске службе безбедности показале су да су способне да се боре против најтежих облика тероризма. Пре месец дана ликвидиран је и Абдулах Халиб Саидулајев, који је важио за незваничног председника Чеченије и наследника, такође убијеног, Аслана Масхадова. Сепаратистима је остало још да се ослоне на Доку Умарова, Саидулајевљевог наследника, али тешко је поверовати да он може са истом снагом као и његови претходници да предводи покрет који данас не броји више од 1.000 до 2.000 људи. Сем тога, Чечени су познати по својим племенским поделама, што борбу за правог лидера чини крајње компликованом.

Шамиљ Салманович Басајев (рођен 14. јануара 1965. у селу Душне-Ведено на југоистоку Чеченије), који је себи дао и подужи псеудоним: Абдулах Шамиљ абу Идриз Амир из Бригаде шахида "Ријадус Салихин", пореклом је из породице вечитих бунтовника против руске доминације на северном Кавказу. Непосредно после Октобарске револуције његов деда се борио за стварање Севернокавкаског емирата. За казну, комплетна фамилија је, заједно са великим бројем Чечена, а по наређењу Лаврентија Берије, депортована у Казахстан. У родни крај су враћени тек 1957. одлуком Никите Хрушчова.

Басајев је свашта покушавао у животу, од безуспешног студирања до једнако безуспешне каријере продавца компјутерске опреме. Приликом неуспелог покушаја комунистичког преврата у Москви 1991. подржао је будућег руског председника Бориса Јељцина. Неки извори наводе да се тада сместио у близини Белог дома наоружан ручним бомбама. Потом се придружио Џохару Дудајеву који је унилатерално прогласио независност Чеченије. У жижу светске јавности доспео је када је са још двојицом истомишљеника отео авион који је летео на линији Минералније Води – Анкара. Срећом, отмица је окончана без жртава, а групи Басајева је дозвољено да се врати у Чеченију.

О Ираку у Санкт Петербургу

У нечему је ипак био добар – ратовању. Као вешт командант истакао се још у време Првог чеченског рата (1994–1996). У јуну 1995. је са својим људима упао у болницу у Буђоновску заробивши око 1600 људи. Све је окончано убиством 129 особа и рањавањем 415. Потом је уследило војевање у Абхазији и Нагорно-Карабаху као и одлазак у Авганистан и сарадња са Ал каидом.

Други чеченски рат који је избио 1999. донео му је статус најопаснијег војног команданта. Његове акције су, међутим, све више скретале у воде класичног тероризма да би кулминирале бомбашким нападима на стамбене зграде у Москви и Волгодонску приликом којих је погинуло скоро 300 цивила. Уследиле су и друге спектакуларне акције попут отмице 900 људи у позоришту Дубровка у Москви, потом масакр људи и деце у школи у Беслану итд.

У више наврата је проглашаван мртвим, што услед погрешних података којима су располагале руске службе безбедности, што из пропагандних разлога. Вест која је обишла свет у понедељак показала се као једина тачна.

Русија је пре месец дана била суочена са још једном драмом – отмицом својих дипломата у Ираку. И поред свих уложених напора, животи отетих нису сачувани. Москва је за овакав расплет догађаја и све што се свакодневно дешава у Ираку без икаквог увијања оптужила САД и њене коалиционе снаге у овој земљи. Самит у Санкт Петербургу сигурно ће бити прилика да се и о томе поразговара. А у тим разговорима Москва ће свакако имати јак адут – ликвидацију најпознатијег чеченског терористе.

--------------------------------------------------------------------------

Потврђена смрт Басајева

МОСКВА – И руске власти и чеченски сепаратисти потврдили су јуче смрт вође чеченских сепаратиста Шамила Басајева, наводећи, међутим, различите узроке његове погибије.

Потпредседник руске владе и министер одбране Сергеј Иванов потврдио је јуче да је у Ингушетији убијен лидер чеченских сепаратиста Шамил Басајев, којег је назвао "руским Бин Ладеном". "Сумње у то нема, Басајев је уништен, ликвидиран", казао је новинарима Иванов, додајући да је реч о великој победи специјалних служби које су спровеле операцију.

Он је, међутим, додао да о детаљима "нико неће говорити", односно да о томе имају право да говоре само припадници Федералне службе безбедности и Национални комитет за борбу против тероризма.

Иванов је указао да се борба против герилаца наставља, иако су, како је казао, сепаратисти остали без вођства.

Чеченски герилци су такође потврдили смрт Басајева, али наводе да је он погинуо због неопрезности, а не у специјалној операцији руских снага безбедности.

Како преноси интернет-издање Neswru.com, у њиховој изјави која је јуче објављена на једном од екстремистичких сајтова, наводи се да је Басајев "погинуо у случајној експлозији камиона који је преносио експлозив" и да "није било никакве специјалне операције".

Представник "војног комитета" Абу Амар изјавио је да су "Шамил и друга браћа постали шехиди". Сепаратисти такође тврде да је је убијено само троје герилаца, а не 11, како наводе руске службе.

Представник Федералне службе безбедности Ингушетије демантовао је тврдње герилаца, понављајући да је Басајев погинуо у специјалној операцији те службе, а не случајно.

Руске власти су у понедељак саопштиле да се Басајев налазио у аутомобилу који је био у пратњи камиона који су специјалне снаге дигле у ваздух.
(Бета)

--------------------------------------------------------------------------

Одао га мобилни телефон

МОСКВА – Један од лидера чеченских сепаратиста Шамил Басајев убијен је испаљивањем ракете на место где се налазио, које је установљено по сигналу мобилног телефона, изјавио је јуче неименовани представник руских снага безбедности Јужног федералног округа агенцији Итар-Тас. "На исти начин убијен је у априлу 1996. и председник такозване Ичкерије (Чеченије) Џохар Дудајев", рекао је исти извор руској државној агенцији.

У управи за односе са јавношћу Федералне службе безбедности (ФСБ) нису коментарисали те наводе, истиче агенција.

ФСБ је јуче саопштио да је Басајев, који се налазио и на међународној потерници, убијен у Ингушетији у специјалној операцији.

Итар-Тас истовремено преноси изјаву високог функционера ингушетијске полиције да је заједно са Басајевом уништено до десет командира нелегалних екстремистичких формација.

Руски медији јавили су у понедељак да је Басајев био у једном од три возила која су била у пратњи камиона напуњеног експлозивом, у једном селу недалеко од Назрања, центра Ингушетије.

Први лидер сепаратиста у Чеченији, Дудајев, убијен је 21. априла 1996. након што је уочен сигнал његовог сателитског телефона, после чега су из авиона "сухој-25" на ту локацију испаљене две самонавођене ракете.

После његове погибије, сепаратисте је предводио Аслан Масхадов, који је убијен 8. марта прошле године у селу Толстој-Јурт. (Танјуг)