Naređenje – ubijajte i vozite

Pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, kojem će predsedavati sudija Vinka Beraha-Nikićević, 2. oktobra počinje suđenje osmorici pripadnika MUP-a Srbije, optuženima za ubistvo 48 Albanaca u mestu Suva Reka, tokom rata na Kosmetu. Zločin se dogodio u centru ovog mesta, 26. marta 1999. godine, dva dana posle početka bombardovanja Jugoslavije.

Tela ubijenih preneta su u Srbiju i zakopana na poligonu centra Specijalnih antiterorističkih jedinica u Batajnici kod Beograda.

Hapšenjem osmorice policajaca u oktobru prošle godine otvoren je prvi predmet u slučaju masovnih grobnica u Batajnici.

Rafali u civile

Pod optužbom da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva, pred sud će biti izvedeni Radoslav Mitrović, pomoćnik komandanta Žandarmerije, u vreme zločina komandant 37. odreda PJP "Niški odred", Radojko Repanović, bivši komandir stanice policije u OUP-a Suva Reka, Nenad Jovanović, njegov pomoćnik, Slađan Čukarić, vođa sektora OUP-a Suva Reka, Milorad Nišavić, bivši pripadnik Državne bezbednosti iz Prizrena, Miroslav Petković, bivši policajac OUP-a Suva Reka, Zoran Petković, rezervni policajac OUP-a Suva Reka i Ramiz Papić, vođa patrole OUP-a Suva Reka.

General Vlastimir Đorđević, tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, za kojim traga Haški tribunal, u optužnici je označen kao osoba koja je naredila prebacivanje posmrtnih ostataka ubijenih sa Kosmeta u Srbiju.

Prema navodima optužnice koju je potpisao Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, Mitrović i Repanović su naredili napad na civilno stanovništvo u delu grada pored Reštanskog puta, kao i da se meštani albanske nacionalnosti ubiju i rasele, a njihova imovina uništi.

"Krećite! Šta čekate?! Ubijajte i vozite! Je l’ to ja treba da radim umesto vas?!", glasila je naredba koju je Mitrović dao Repanoviću i Jovanoviću. Oni tada okupljaju grupu od desetak aktivnih i rezervnih policajaca, u kojoj su bili i ostali optuženi, ali i neki sada pokojni i neidentifikovani pripadnici MUP-a. "Idite, ubijajte, tovarite i vozite", rekao je Repanović šaljući tu grupu na zadatak.

Optuženi su krenuli iz dvorišta zgrade stanice policije prema kućama Reštanskog puta. Građane su izbacivali iz kuća i pretresali, neke od njih ubili, dok su druge, pod pretnjom smrću, terali da pređu u Albaniju.

Čukarić, Papić, Nišavić, Zoran i Miroslav Petković izvode pritvorenika Abdulaha Ešljanija iz zatvora i vezanog ga vode 100 metara dalje do kuće Nedžada Beriše. Čukarić mu tada puca u grudi i u glavu. Grupa je zatim opkolila kuće Sedata, Bujara, Faika, Nedžada i Vesela Beriše u kojima je u tom trenutku bilo 50 članova njihovih porodica. Ukućane su pretresli i razdvojili muškarce od žena. Zatim su rafalima usmeravali grupu žena i dece da se kreću ka tržnom centru.

Prebacivanje u Batajnicu

Za to vreme, Čukarić i pokojni Radovan Tanović pored zida postrojavaju Nedžmedina, Havu, Fatona i Fatimu Beriša i ubijaju ih rafalnom paljbom. "Gde su vam vaši Amerikanci? Dolazite ovamo, neće ostati živih Albanaca, eliminisaćemo ih", rekao je Zoran Petković Bujaru Beriši pre nego što je u njega ispalio više hitaca. U kući Fatona Beriše Nišavić u tom trenutku iz svog pištolja ubija Nedžada Berišu. Članovi ove grupa zatim prebacuju leševe ubijenih do kuća Fatona i Nedžada i spaljuju ih.

Preživeli iz susedne kuće pokušali su trčeći da se dokopaju tržnog centra, ali su optuženi pucali u njih i naredili im da uđu u piceriju "Kalabrija". Pokojni Tanović tada baca dve ručne bombe koje su eksplodirale u restoranu. Čukarić i Miroslav Petković ulaze i ubijaju preživele. Utvrđeno je da je na ovaj način stradalo 48 osoba, od kojih je 46 članova porodice Beriša, iz više generacija. Bilo je tu nekoliko beba, ali i starica od sto godina.

Policajci su žrtve utovarili u kamionsku prikolicu. U vozilu su se zajedno sa telima mrtvih našli i Šireta Beriša, Vjolca Beriša i njen maloletni sin Gramos. Dok se kamion kretao ka Prizrenu, njih troje su iskočili iz prikolice, iako su bili teško ranjeni.

Kada je kamion stigao u Prizren, neidentifikovani radnici SUP-a Prizren i Komunalnog preduzeća "Higijena" iz tog grada zakopali su tela u masovnu grobnicu na vojnom strelištu kod sela Ljubižde i Koruše. Sedam dana kasnije, po naređenju generala Đorđevića, ova grobnica je otkopana, a posmrtne ostatke žrtava iz Suve Reke preuzeli su nepoznati pripadnici SAJ-a, utovarili ih u dve hladnjače i prebacili u Batajnicu.