Наређење – убијајте и возите
Пред Већем за ратне злочине Окружног суда у Београду, којем ће председавати судија Винка Бераха-Никићевић, 2. октобра почиње суђење осморици припадника МУП-а Србије, оптуженима за убиство 48 Албанаца у месту Сува Река, током рата на Космету. Злочин се догодио у центру овог места, 26. марта 1999. године, два дана после почетка бомбардовања Југославије.
Тела убијених пренета су у Србију и закопана на полигону центра Специјалних антитерористичких јединица у Батајници код Београда.
Хапшењем осморице полицајаца у октобру прошле године отворен је први предмет у случају масовних гробница у Батајници.
Рафали у цивиле
Под оптужбом да су починили ратни злочин против цивилног становништва, пред суд ће бити изведени Радослав Митровић, помоћник команданта Жандармерије, у време злочина командант 37. одреда ПЈП "Нишки одред", Радојко Репановић, бивши командир станице полиције у ОУП-а Сува Река, Ненад Јовановић, његов помоћник, Слађан Чукарић, вођа сектора ОУП-а Сува Река, Милорад Нишавић, бивши припадник Државне безбедности из Призрена, Мирослав Петковић, бивши полицајац ОУП-а Сува Река, Зоран Петковић, резервни полицајац ОУП-а Сува Река и Рамиз Папић, вођа патроле ОУП-а Сува Река.
Генерал Властимир Ђорђевић, тадашњи начелник Ресора јавне безбедности МУП-а Србије, за којим трага Хашки трибунал, у оптужници је означен као особа која је наредила пребацивање посмртних остатака убијених са Космета у Србију.
Према наводима оптужнице коју је потписао Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине, Митровић и Репановић су наредили напад на цивилно становништво у делу града поред Рештанског пута, као и да се мештани албанске националности убију и раселе, а њихова имовина уништи.
"Крећите! Шта чекате?! Убијајте и возите! Је л’ то ја треба да радим уместо вас?!", гласила је наредба коју је Митровић дао Репановићу и Јовановићу. Они тада окупљају групу од десетак активних и резервних полицајаца, у којој су били и остали оптужени, али и неки сада покојни и неидентификовани припадници МУП-а. "Идите, убијајте, товарите и возите", рекао је Репановић шаљући ту групу на задатак.
Оптужени су кренули из дворишта зграде станице полиције према кућама Рештанског пута. Грађане су избацивали из кућа и претресали, неке од њих убили, док су друге, под претњом смрћу, терали да пређу у Албанију.
Чукарић, Папић, Нишавић, Зоран и Мирослав Петковић изводе притвореника Абдулаха Ешљанија из затвора и везаног га воде 100 метара даље до куће Неџада Берише. Чукарић му тада пуца у груди и у главу. Група је затим опколила куће Седата, Бујара, Фаика, Неџада и Весела Берише у којима је у том тренутку било 50 чланова њихових породица. Укућане су претресли и раздвојили мушкарце од жена. Затим су рафалима усмеравали групу жена и деце да се крећу ка тржном центру.
Пребацивање у Батајницу
За то време, Чукарић и покојни Радован Тановић поред зида постројавају Неџмедина, Хаву, Фатона и Фатиму Бериша и убијају их рафалном паљбом. "Где су вам ваши Американци? Долазите овамо, неће остати живих Албанаца, елиминисаћемо их", рекао је Зоран Петковић Бујару Бериши пре него што је у њега испалио више хитаца. У кући Фатона Берише Нишавић у том тренутку из свог пиштоља убија Неџада Беришу. Чланови ове група затим пребацују лешеве убијених до кућа Фатона и Неџада и спаљују их.
Преживели из суседне куће покушали су трчећи да се докопају тржног центра, али су оптужени пуцали у њих и наредили им да уђу у пицерију "Калабрија". Покојни Тановић тада баца две ручне бомбе које су експлодирале у ресторану. Чукарић и Мирослав Петковић улазе и убијају преживеле. Утврђено је да је на овај начин страдало 48 особа, од којих је 46 чланова породице Бериша, из више генерација. Било је ту неколико беба, али и старица од сто година.
Полицајци су жртве утоварили у камионску приколицу. У возилу су се заједно са телима мртвих нашли и Ширета Бериша, Вјолца Бериша и њен малолетни син Грамос. Док се камион кретао ка Призрену, њих троје су искочили из приколице, иако су били тешко рањени.
Када је камион стигао у Призрен, неидентификовани радници СУП-а Призрен и Комуналног предузећа "Хигијена" из тог града закопали су тела у масовну гробницу на војном стрелишту код села Љубижде и Коруше. Седам дана касније, по наређењу генерала Ђорђевића, ова гробница је откопана, а посмртне остатке жртава из Суве Реке преузели су непознати припадници САЈ-а, утоварили их у две хладњаче и пребацили у Батајницу.
Полигон САЈ-а надомак Београда представља "сабирни центар" злочина на Косову. Од 836 тела Албанаца ексхумираних у Србији, 709 је ископано управо у масовним гробницама у Батајници, док је остатак нађен у Петровом Селу и језеру "Перућац". Јавност је за ове гробнице први пут чула у мају 2001. године, када је почела ексхумација у Батајници. Утврђено је да је реч о Албанцима страдалим у различитим догађајима широм Космета током операције "чишћења терена" коју је, како се верује, тадашњем врху српске полиције наредио Слободан Милошевић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


