Наређење – убијајте и возите

Пред Већем за ратне злочине Окружног суда у Београду, којем ће председавати судија Винка Бераха-Никићевић, 2. октобра почиње суђење осморици припадника МУП-а Србије, оптуженима за убиство 48 Албанаца у месту Сува Река, током рата на Космету. Злочин се догодио у центру овог места, 26. марта 1999. године, два дана после почетка бомбардовања Југославије.

Тела убијених пренета су у Србију и закопана на полигону центра Специјалних антитерористичких јединица у Батајници код Београда.

Хапшењем осморице полицајаца у октобру прошле године отворен је први предмет у случају масовних гробница у Батајници.

Рафали у цивиле

Под оптужбом да су починили ратни злочин против цивилног становништва, пред суд ће бити изведени Радослав Митровић, помоћник команданта Жандармерије, у време злочина командант 37. одреда ПЈП "Нишки одред", Радојко Репановић, бивши командир станице полиције у ОУП-а Сува Река, Ненад Јовановић, његов помоћник, Слађан Чукарић, вођа сектора ОУП-а Сува Река, Милорад Нишавић, бивши припадник Државне безбедности из Призрена, Мирослав Петковић, бивши полицајац ОУП-а Сува Река, Зоран Петковић, резервни полицајац ОУП-а Сува Река и Рамиз Папић, вођа патроле ОУП-а Сува Река.

Генерал Властимир Ђорђевић, тадашњи начелник Ресора јавне безбедности МУП-а Србије, за којим трага Хашки трибунал, у оптужници је означен као особа која је наредила пребацивање посмртних остатака убијених са Космета у Србију.

Према наводима оптужнице коју је потписао Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине, Митровић и Репановић су наредили напад на цивилно становништво у делу града поред Рештанског пута, као и да се мештани албанске националности убију и раселе, а њихова имовина уништи.

"Крећите! Шта чекате?! Убијајте и возите! Је л’ то ја треба да радим уместо вас?!", гласила је наредба коју је Митровић дао Репановићу и Јовановићу. Они тада окупљају групу од десетак активних и резервних полицајаца, у којој су били и остали оптужени, али и неки сада покојни и неидентификовани припадници МУП-а. "Идите, убијајте, товарите и возите", рекао је Репановић шаљући ту групу на задатак.

Оптужени су кренули из дворишта зграде станице полиције према кућама Рештанског пута. Грађане су избацивали из кућа и претресали, неке од њих убили, док су друге, под претњом смрћу, терали да пређу у Албанију.

Чукарић, Папић, Нишавић, Зоран и Мирослав Петковић изводе притвореника Абдулаха Ешљанија из затвора и везаног га воде 100 метара даље до куће Неџада Берише. Чукарић му тада пуца у груди и у главу. Група је затим опколила куће Седата, Бујара, Фаика, Неџада и Весела Берише у којима је у том тренутку било 50 чланова њихових породица. Укућане су претресли и раздвојили мушкарце од жена. Затим су рафалима усмеравали групу жена и деце да се крећу ка тржном центру.

Пребацивање у Батајницу

За то време, Чукарић и покојни Радован Тановић поред зида постројавају Неџмедина, Хаву, Фатона и Фатиму Бериша и убијају их рафалном паљбом. "Где су вам ваши Американци? Долазите овамо, неће остати живих Албанаца, елиминисаћемо их", рекао је Зоран Петковић Бујару Бериши пре него што је у њега испалио више хитаца. У кући Фатона Берише Нишавић у том тренутку из свог пиштоља убија Неџада Беришу. Чланови ове група затим пребацују лешеве убијених до кућа Фатона и Неџада и спаљују их.

Преживели из суседне куће покушали су трчећи да се докопају тржног центра, али су оптужени пуцали у њих и наредили им да уђу у пицерију "Калабрија". Покојни Тановић тада баца две ручне бомбе које су експлодирале у ресторану. Чукарић и Мирослав Петковић улазе и убијају преживеле. Утврђено је да је на овај начин страдало 48 особа, од којих је 46 чланова породице Бериша, из више генерација. Било је ту неколико беба, али и старица од сто година.

Полицајци су жртве утоварили у камионску приколицу. У возилу су се заједно са телима мртвих нашли и Ширета Бериша, Вјолца Бериша и њен малолетни син Грамос. Док се камион кретао ка Призрену, њих троје су искочили из приколице, иако су били тешко рањени.

Када је камион стигао у Призрен, неидентификовани радници СУП-а Призрен и Комуналног предузећа "Хигијена" из тог града закопали су тела у масовну гробницу на војном стрелишту код села Љубижде и Коруше. Седам дана касније, по наређењу генерала Ђорђевића, ова гробница је откопана, а посмртне остатке жртава из Суве Реке преузели су непознати припадници САЈ-а, утоварили их у две хладњаче и пребацили у Батајницу.