Prometej kao disident

Povodom druge pozorišne premijere na Belefu, Sofoklove drame "Prometej u okovima" u režiji Stevana Bodrože, juče je održana konferencija za novinare na kojoj je rečeno da je trebalo da prođu čak 42 godine pa da se na repertoar beogradskog pozorišta stavi  jedna od najznačajnijih antičkih tragedija. Premijera je, inače, zakazana za subotu, 15. jula, u 21 sat u "Madlenijanumu".

Novi prevodilac Aleksandar Gatalica, ovog puta u dvostrukoj ulozi, kao prevodilac ali i kao umetnički direktor Opere–teatra "Madlenijanum", koji sada prvi put ulazi u koprodukciju sa Belefom, promenio je naslov dela kako bi se razlikovao od prevoda Miše Đurića i predstave "Okovani Prometej", igrane 1964. godine u režiji Tomislava Tanhofera sa Jovanom Milićevićem u glavnoj ulozi.

– Danas reč "okovani" može da se prevede i kao sputani, uhvaćeni, pa čak i "Prometej u zatvoru", ali je, zapravo, u ovom mom prevodu bitna promena vrste stiha. Dok je profesor Đurić koristio takozvani herojski stih, ja sam se opredelio za moderniju varijantu, takozvani tonski stih koji više odgovara glumcima ali i sluhu publike. Bliži je poeziji Disa i Pandurovića, a uz to povlači i novi vokabular, objasnio je Gatalica.

Stevan Bodroža se opredelio za radikalnu inscenaciju pa je Prometeja, koga igra Branislav Lečić, smestio u vojni logor gde ga nisu okovali, ali ga muče tako što ga stalno drogiraju. I uloga hora je svedena na samo dve uloge: "bolničarke" tumače Vladica Milosavljević i Stela Ćetković. Islednica je Đurđija Cvetić, boga vatre Hefesta igra Stefan Kapičić. Jelena Ćuruvija igra Iju a Aleksandar Đurica Okeana. Scenograf je Igor Vasiljev, kostimograf Maja Mirković, muziku potpisuje Vedran Vučić, a video materijal koji ima značajnu ulogu u predstavi kao dramski komentar Prometejeve svesti, njegovih vizija, halucinacija, dijaloga sa samim sobom, priredio je reditelj Bodroža. Bodroža je svog Prometeja uporedio sa gerilcem, disidentom naših dana