Bez konsenzusa o predsedniku

Pitanjem definisanja izbora predsednika Srbije u novom ustavu još se nije bavio pododbor za izradu najvišeg pravnog akta države, niti je to na nekom drugom mestu usaglašeno, tvrde predstavnici svih partija u srpskom parlamentu. I sam Zoran Anđelković (SPS), koji je svojom izjavom da postoji konsenzus svih parlamentarnih stranaka da se predsednik bira u skupštini izazvao malu pometnju, kaže za "Politiku" da njegove reči nisu korektno prenete. On ističe da je rekao da postoji saglasnost svih, osim DS-a, za pomenuti način izbora.

Anđelković kaže da postoji nekoliko problema u izradi novog ustava i navodi da nema konsenzusa oko toga da li će Srbija biti država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, ili država građanki i građana. On ističe da se samo DS zalaže za ovu drugu varijantu, a svi ostali za to da Srbija bude definisana kao država srpskog naroda. Drugi problem, dodaje, jeste izbor predsednika. Anđelković kaže: "To da postoji već saglasnost gotovo svih stranaka, osim Demokratske stranke, da se predsednik Srbije bira u parlamentu, nije zaključak sa nekog sastanka, jer sastanka nije ni bilo. Ovo je nešto što je stvar političkog raspoloženja, što se može zaključiti iz međusobne komunikacije stranka i što su predstavnici stranaka javno iznosili kao svoj stav."

Miloš Aligrudić (DSS) kaže za "Politiku" da ne zna ni za kakav konsenzus o izboru predsednika. "DSS ostaje pri stavu da se, kako piše u vladinom predlogu, predsednik bira na neposrednim izborima. Koliko vidim, to je i predlog kancelarije Borisa Tadića, predsednika Srbije. Po trećem predlogu, koji zastupa SRS, predsednik bi bio biran na neposrednim izborima", ističe Aligrudić.

"Ako je izbor predsednika najveći problem za donošenje novog ustava, onda problema nema. Tvrdim da su oba predloga legitimna, ali usvajanje jednog rešenja povlači i neke izmene u drugim delovima teksta ustava. DSS je otvoren za oba predloga, mada mislimo da je neposredan izbor bolje rešenje. Normalno, mi ćemo u razgovorima pokušati da ubedimo one koji misle da su oni u pravu u to da smo mi u pravu", kaže Aligrudić, uz opasku da bi Zoran Anđelković trebalo "prvo da nauči šta je konsenzus, šta je to parlamentarna stranka i da vidi o čemu se razgovaralo na pododboru, čiji član on nije".

Dušan Petrović (DS) kaže za "Politiku" da mu nije poznato da je postignut konsenzus oko izbora predsednika, niti da je o tome razgovarano. Petrović dodaje: "DS se zalaže za to da se predsednik bira na neposrednim izborima, to je, u našim uslovima, najbolje rešenje. Ovakav izbor obezbedio bi stabilnost, predsednik bi svoju snagu crpio iz takvog izbora, a, naravno, ovakav izbor bi podrazumevao i veće ovlašćenja predsednika."

Zanimljivo je da je reagujući na navodnu Anđelkovićevu izjavu, Milorad Mirčić, funkcioner SRS-a, kazao za jedne dnevne novine da se njegova stranka zalaže za to da predsednika biraju građani, jer "onda on direktno odgovara njima i legitimnost crpi iz njihovih glasova". Inače SRS od osnivanja u svom programu ima zapisano da se predsednik bira u parlamentu, a i sada se za to zalaže.

Tomislav Nikolić (SRS) kaže za "Politiku" da ne zna ništa o postizanju konsenzusa i dodaje da se o tome nije razgovaralo. Nikolić ističe da SRS ostaje pri stavu da je najbolje rešenje da se predsednik bira u parlamentu.

Vladimir Homan (G17 plus), uz napomenu da je on samo član Ustavnog odbora, ali ne i pododbora, kaže da nema informaciju o postignutom konsenzusu. On dodaje: "Stav G17 plus je da predsednika Srbije treba birati u parlamentu. Kad se bira predsednik na neposrednim izborima, onda stranke kandiduju svoje najjače ljude, a to su, uglavnom, predsednici stranka i zato takav izbor, u našim uslovima, nije dobar, jer je teško razdvojiti funkciju predsednika stranke i predsednika države. Ali, ukoliko stvarno želimo da donesemo novi ustav, onda svako mora malo da popusti".

Kako "Politika" nezvanično saznaje, članovi pododbora za izradu ustava okupiće se u ponedeljak, kako bi nastavili rad na pisanju najvišeg pravnog akta države.