Без консензуса о председнику

Питањем дефинисања избора председника Србије у новом уставу још се није бавио пододбор за израду највишег правног акта државе, нити је то на неком другом месту усаглашено, тврде представници свих партија у српском парламенту. И сам Зоран Анђелковић (СПС), који је својом изјавом да постоји консензус свих парламентарних странака да се председник бира у скупштини изазвао малу пометњу, каже за "Политику" да његове речи нису коректно пренете. Он истиче да је рекао да постоји сагласност свих, осим ДС-а, за поменути начин избора.

Анђелковић каже да постоји неколико проблема у изради новог устава и наводи да нема консензуса око тога да ли ће Србија бити држава српског народа и свих грађана који у њој живе, или држава грађанки и грађана. Он истиче да се само ДС залаже за ову другу варијанту, а сви остали за то да Србија буде дефинисана као држава српског народа. Други проблем, додаје, јесте избор председника. Анђелковић каже: "То да постоји већ сагласност готово свих странака, осим Демократске странке, да се председник Србије бира у парламенту, није закључак са неког састанка, јер састанка није ни било. Ово је нешто што је ствар политичког расположења, што се може закључити из међусобне комуникације странка и што су представници странака јавно износили као свој став."

Милош Алигрудић (ДСС) каже за "Политику" да не зна ни за какав консензус о избору председника. "ДСС остаје при ставу да се, како пише у владином предлогу, председник бира на непосредним изборима. Колико видим, то је и предлог канцеларије Бориса Тадића, председника Србије. По трећем предлогу, који заступа СРС, председник би био биран на непосредним изборима", истиче Алигрудић.

"Ако је избор председника највећи проблем за доношење новог устава, онда проблема нема. Тврдим да су оба предлога легитимна, али усвајање једног решења повлачи и неке измене у другим деловима текста устава. ДСС је отворен за оба предлога, мада мислимо да је непосредан избор боље решење. Нормално, ми ћемо у разговорима покушати да убедимо оне који мисле да су они у праву у то да смо ми у праву", каже Алигрудић, уз опаску да би Зоран Анђелковић требало "прво да научи шта је консензус, шта је то парламентарна странка и да види о чему се разговарало на пододбору, чији члан он није".

Душан Петровић (ДС) каже за "Политику" да му није познато да је постигнут консензус око избора председника, нити да је о томе разговарано. Петровић додаје: "ДС се залаже за то да се председник бира на непосредним изборима, то је, у нашим условима, најбоље решење. Овакав избор обезбедио би стабилност, председник би своју снагу црпио из таквог избора, а, наравно, овакав избор би подразумевао и веће овлашћења председника."

Занимљиво је да је реагујући на наводну Анђелковићеву изјаву, Милорад Мирчић, функционер СРС-а, казао за једне дневне новине да се његова странка залаже за то да председника бирају грађани, јер "онда он директно одговара њима и легитимност црпи из њихових гласова". Иначе СРС од оснивања у свом програму има записано да се председник бира у парламенту, а и сада се за то залаже.

Томислав Николић (СРС) каже за "Политику" да не зна ништа о постизању консензуса и додаје да се о томе није разговарало. Николић истиче да СРС остаје при ставу да је најбоље решење да се председник бира у парламенту.

Владимир Хоман (Г17 плус), уз напомену да је он само члан Уставног одбора, али не и пододбора, каже да нема информацију о постигнутом консензусу. Он додаје: "Став Г17 плус је да председника Србије треба бирати у парламенту. Кад се бира председник на непосредним изборима, онда странке кандидују своје најјаче људе, а то су, углавном, председници странка и зато такав избор, у нашим условима, није добар, јер је тешко раздвојити функцију председника странке и председника државе. Али, уколико стварно желимо да донесемо нови устав, онда свако мора мало да попусти".

Како "Политика" незванично сазнаје, чланови пододбора за израду устава окупиће се у понедељак, како би наставили рад на писању највишег правног акта државе.